Српска православна црква слави Светог Вартоломеја. У нашем народу зову га Вратолома (Вртолома), а сутра се обустављају сви послови на пољу.
Народ каже да се деци брани да се пењу по дрвећу, да не би сломила врат, забрањује се купање у рекама а женама да „бућкају” млеко.
У Хомољу се обуставља сваки рад, док се у неким деловима земље верује да, ако радите на Вратолому, постоји опасност од поплава, града и олује.
Свети Вартоломеј је светац који чува усеве и строго пази да неко не оре. Верује се да Вартоломеј не прашта неверницима који раде на његов празник раде, због чега ризикују да им сви усеви пропадну.
“Смлатиће те као Вртолома праску” је реченица која се данас чује у селима у Поморављу. У овом крају нико сутра не би требало да ради, да га не би светац „смлатио”, каже народ.
У селима у Шумадији верују да светац лечи од падавице, па болесни иду у оближњи манастир, како би се помолили, док у топличком крају сматрају да Свети Вратолома и Свети Сава данас седе на планини и чувају све њиве како не би било неке штете. Тек када они прилегну и задремају, може доћи до града, али то се ретко дешава.
Сматра се да су Вартоломеј и Натанаило једна иста личност. Наиме, Натанаило помиње се као један од дванаесторице у Јовановом Јеванђељу, док се у осталим Јеванђелима помиње Вартоломеј. Заједно са апостолом Филипом и Филиповом сестром, девицом Маријамом – а неко време и са светим Јованом Богословом проповедао је Јеванђеље најпре у Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и мученички страдао.
У хришћанској традицији помиње се да су ови апостоли у Јерапољу молитвом умртвили велику змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали, као и да су у истом том граду молитвом дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту су многобошци устали против њих па Филипа и Вартоломеја распели на крст (Вартоломеја наопако).
Тада се догодио земљотрес, од кога су многи погинули. Пошто су мислили да је то Божија казна многи су дошли да скину апостоле са крстова, али Филип је већ преминуо, док је Вартоломеј био још жив. После тога Вартоломеј је отишао у Индију, где је проповедао и Јеванђеље по Матеју превео на индијски језик. Затим је отишао у Јерменију.
Хришћани верују да је тамо исцелио ћерку цареву од лудила, али да је завидљиви брат царев Астијаг ухватио Вартоломеја и распео на крст, па му онда кожу одрао и најзад главу одсекао. Тело његово хришћани су сахранили у оловни сандук. Многобошци су бацили сандук у море јер су хришћани тврдили да се над његовим моштима догађају многа чуда.
У хришћанској традицији помиње се да је вода донела сандук до Липарских острва, где га је епископ Агатон, по откровењу у сну, дочекао и сахранио у храму. Потом су мошти овог апостола преношене у Беневенто па у Рим.
Свети апостол Варнава
Један од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код Гамалила.
Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе. По обраћању Савловом он је овога први увео међу апостоле; а потом с Павлом и Марком проповедао Јеванђеље у Антиохији и по другим местима.
Пострадао на острву Кипру од Јевреја, и био сахрањен Марком за западним вратима града Саламине са Јеванђељем Матејевим на прсима, које је он својом руком био преписао. Његов гроб је остао непознат неколико векова, но како су многи добијали исцељење од болести на том месту, то се оно прозвало “место здравља”.
У време цара Зинона и Халкидонског сабора апостол се јави архиепископу кипарском Антиму, и то трипут у три ноћи, и објави му свој гроб. То јављање апостола догодило се баш у оно време, када је властољубиви патријарх антиохијски Петар тражио да Кипарска црква буде под влашћу Антиохијског престола. Но после Варнаве, би установљено, да Кипарска црква као апостолска буде занавек самостална. Тако је постала аутокефалија Кипарске цркве.
