Православна црква и њени верници 19. октобра обележавају дан посвећен Светом Томи, Христовом апостолу који није одмах поверовао у васкрснуће Исуса.
Тада се Исус Христ поново јавио ученицима, а Томи се посебно обратио да пружи руку и додирне му ребро, како више не буде неверан. Тома није био само неверан, већ је имао проблема са временом.
У Новом завету је записано да је једини од апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице, па је на његово инсистирање гроб отворен. Тада се видело да је њен гроб празан, да се Богородица узнела у небо, а да је у гробу остао само свети покров, који је касније пренесен у Цариград.
Срби за Светог Тому причају да је, кад су свеци делили улоге, он узео печат од облака, али не доноси олују, већ драгоцену кишу. Верује се да Свети Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Богородица, то неће бити ускоро.
Томиндан се у многим крајевима слави као крсна слава. Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу, па на тај дан ништа не раде.
У неким крајевима се верује да Свети Тома штити вернике од вукова. Постоји стара српска изрека “Свети Тома, седи дома”, па се на овај дан нигде не иде.
