Он је рођен у овом градуу трећем веку нове ере, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен. Солунски хришћани тајно су га сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква, а Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Према предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, па је он зато назван Мироточиви.
У средњовековној Србији, посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
У османлијско време, по њему су се равнали хајдуци-борци против Османлијског царства, и који је оставио дубоке корене у богатој српској историји. Сви православни хришћани и верни славе овог великомученика, верујући у његове исцелитељске моћи које су многима помогле.
Градови у Србији – Косовска Митровица и Сремска Митровица – добили су име по Светом Димитрију. Многи храмови помесних православних цркава посвећени су овом светитељу ранохришћанске епохе. Међу њима је и саборни храм најмногољудније и београдске грађанске и црквене општине Нови Београд.
Наравно да су за овај велики празник везана многа веровања и обичаји. По томе какво је време на Митровдан, веровало се да ће такво бити следеће лето.
Према народном предању, хајдуци, који су се против Турака боравили у групама по шумама, на Митровдан су се растајали и ишли кућама, а састајали поново на Ђурђевдан, кад отопли.
Иначе Митровдан се светкује и као бећарски празник и овчарски дан, јер су се на овај дан исплаћивали бећари – чувари стоке.
Предсказање
Митровдан је један од празника за који се везује мноштво народних обичаја. Један од њих је и „предсказање“ према времену – ако сутра буде кише или мраза, очекује нас дуга и хладна зима са много снега!
Пошто се ове године прославља у петак, пост на Митровдан је на риби. Такође, постоји и веровање да би на овај празник, баш као и на Божић, требало да будете код куће, изузев ако сте позвани на славу.
Зашто? Зато што ћете, према старом веровању, ако митровданску ноћ проведете ван куће, целе године спавати ван дома и потуцати се по туђим кућама. У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
Такође, мештани у Шумадији на Митровдан одавнина у сваки угао собе стављају облутак (камен) да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.
Постоји и веровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу, али и да ово није празник када се примају гости.