Српска православна црква и њени верници сутра обележавају Госпојинске покладе, дан када се прашта и последњи дан када се мрси уочи Великог госпојинског поста који траје две недеље.
Пост представља духовну и телесну припрему за празник Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице и није само уздржавање од мрсне хране већ и уздржавање од лоших мисли, речи и дела, као и појачању молитава и чињењу доброчинства.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичиних празника и слави се 28. августа. Великогоспојински пост је на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава уље и вино, и на Преображење, када се разрешава на рибу.
Ово је један од највећих хришћанских празника и успомена је на смрт Богородице која се на овај дан вазнела на небо и предала свој дух Спаситељу. У календару Српске православне цркве, осим једнодневних, постоје и вишедневни постови, а то су, уз Великогоспојински, још и Велики или Часни пост, Божићни и Петровски.
Назив Покладе добиле су по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама самима дугови били опроштени и тако растерећени дуговања, што чишћи ушли у период наступајућег поста.
Зато се у народу, уз чашу, здравица на овај дан каже. „Опрости, улазимо у пост као у море“, а присутни одговарају: „Нека је од бога опроштено, опрости и ти мени“.
