Српска православна црква сутра обележава почетак нове црквене године и празник Светог Симеона Столпника – великог чудотворца који је свој живот посветио непрестаној молитви и подвигу на стубу.
У историји хришћанства није постојао јединствен датум за почетак године. Некада је то био март, касније Васкрс. Свети Амвросије Медиолански указивао је да годину треба започети у септембру, у славу Светог цара Константина. Од тада је овај датум прихваћен као духовни почетак године.
У народу постоји и веровање да на тај дан почиње јесења сетва. Живот Светог Симеона Свети Симеон Столпник рођен је у Сирији, у породици сељака. Са 18 година замонашио се и од тада водио тежак подвижнички живот. Постио је строго, често и по 40 дана без прекида. Највећи подвиг његовог живота био је боравак на стубу (столпу), по чему је и добио име Столпник. На стубу је даноноћно молио Бога и постио, подносећи искушења и нападе демона, али их је побеђивао молитвом. Први стуб на коме је живео био је висок око три метра, касније пет и по, па десет, да би на крају достигао и до 16 метара. Његов подвиг привлачио је народ – око стуба су се окупљали болесни, робови, цареви и богаташи, тражећи исцељење и савет.
Свети Симеон је многе исцељивао и одвраћао од јереси. Чудеса и предања Предање бележи да је једна змија живела поред његовог стуба. Када јој је у око упао трун, светитељ се сажалио, излечио је и змија је од тада мирно боравила у близини. Свети Симеон Столпник сматра се првим столпником у историји хришћанства. Упокојио се у септембру 459. године, у 103. години живота.
Његове мошти чувају се у Антиохији (данашња Антакија, Турска). Народни обичаји У многим крајевима задржао се обичај да се на овај дан семе носи у цркву на освештање, како би сетва и година биле плодне. Веровање каже да ако је тог дана месец млад – жито ће добро родити, а година бити берићетна.
Зато је Свети Симеон посебно поштован међу земљорадницима и ратарима. Духовни значај празника Септембар је код старих Јевреја означавао почетак грађанске године, време жетве и приношења жртава Богу. Према јеванђељу, током тог празновања Христос је ушао у синагогу у Назарету и прочитао из књиге пророка Исаије: „Годину милости Господње“. Победа цара Константина, рођеног у Нишу, над Максенцијем такође је везана за овај период, јер је донела слободу хришћанској вери. Од 1989. године, на предлог Васељенског патријарха, овај дан се обележава и као Дан твари Божије – дан посвећен бризи о животној средини и природи. Литургијско обележавање У седиштима свих епархија сутра ће се служити посебна молитва Господу да благослови „венац године“, да православље буде сачувано у миру, да цела година протекне у добру, да Бог заштити градове и народ, и дарује победу над противницима.
БОНУС ВИДЕО:
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У ПРИДВОРИЦАМА
