Српска православна црква сутра обележава Светог преподобног Максима исповедника, свеца који се сматра највећим оцем православља. Пун ревности за Господа Христа, свети мученик Максим виде једном где се идолопоклоници не само клањају идолима, него и друге приморавају да то чине.
Максим је заједно са Евтихијем тврдио да је у Христосу једна природа, али да он има више воља и да се не сме ограничавати само на једну. Због ове тврдње кнежеви су наредили да му се одсече језик и да се отера из Цариграда, односно да се утамничи у другом граду. Од тада он се стаде молити Богу да прекрати гоњење на хришћане. И многе незнабошце он сам крсти.
“ Kо види у срцу своме траг мржње према ма ком човеку за ма какву погрешку, потпуно је туђ љубави према Богу. Јер љубав према Богу никако не трпи мржњу према човеку“, говорио је Свети Максим.
Једном приликом када незнабошци стадоше усрдно приносити својим боговима на жртву не само животиње него и људе, свети мученик, не подносећи такав призор, зађе међу идолопоклонике, јавно их изобличи и њихове идоле назва обичним дрветом и каменом, јер су немоћни да и себи самима помогну.
Тада га незнабошци дохватише, и најпре на силне муке ставише, па најзад камењем затрпаше. Тако је скончао свети мученик, 250. године, за царовања Декија – једног од најсвирепијих гонитеља хришћана који је царовао од 249 до 251 године.
Верници сутра треба да запале свећу за све мученике и страдале, а никако се не ваља ушивати одећа.