Хрисант је био син један Полемија, који се преселио из Александрије у Рим. Kао син богатих родитеља Хрисант је изучавао најбоље школе, имајући најученије људе за учитеље.
Ипак, светска мудрост га је збунила и оставила у неизвесности, због чега је туговао. Бог који о свима и свему промишља ублажио је и његову тугу, па је до младога Хрисанта дошло Јеванђеље и апостолска дела. Прочитавши то Хрисант би обасјан истином.
Но он жељаше учитеља, и нађе га у лицу некога Kарпофора, свештеника, који га и настави и крсти. То се није допало његовом оцу, који је све покушао да би га одвратио од вере.
Не успевши ништа, отац га је најпре затварао са девојкама. Међутим, Хрисант победи самога себе и у томе, и одржа се у чистоти. Тада га отац примора да се ожени незнабожачком девојком Даријом.
Но Хрисант саветова Дарију да и она прими веру Христову и да живе као брат и сестра, премда привидно у браку. Kада му умре отац, Хрисант поче слободно исповедати Христа и живети по хришћански, и он и сав дом његов. У време цара Нумеријана бише и он и Дарија страшно мучени због вере.
Но и сам мучитељ Kлавдије, видећи стрпљење ових чесних мученика и чудеса која се пројавише при њиховом мучењу, прими веру Христову са целим домом својим. Зато и Kлавдије би утопљен у воду, оба сина му посечена, а жена му на губилишту, очитавши молитву, издахну.
Дарија толико би истрајна у мукама, да незнабошци викаху: Дарија је богиња! Најзад би наређено те Хрисанта и Дарију засуше камењем у једном дубоком рову. На том месту доцније подиже се црква.
Близу тога рова би нека пећина, у коју се једном сабраше неки хришћани на молитву и причешће у спомен светог мученика Хрисанта и Дарије. Сазнавши за ово, незнабошци навалише те затворише ову пећину, и тако смрћу отераше те хришћане из овога света у бољи свет, где Христос Господ царује у вечности.
Према обичајима, на овај дан требало би избегавати кућне послове, као што је чишћење куће, прање великог веша.
