Света Великомученица Екатерина Александријска је ранохришћанска мученица и светитељка с краја 3. века.
Према предању, у једној својој визији Исус Христ јој је даровао прстен, што је она протумачила као знак да свој живот треба да посвети Богу. Била је врло образована, и веома је добро познавала грчку филозофију, медицину, реторику и логику.
Према предању, цар Максенције је једном приликом позвао 50 мудраца и организовао расправу у којој би се расправљало о вери. У тој расправи Екатерина је однела победу, а цар Максенције је као казну наредио да се свих 50 мудраца спале. Пред смрт, на Екатеринин наговор, ови мудраци су примили хришћанство и исповедили се.
Екатерина је била ухваћена, мучена и погубљена у својој 18. години, 24. новембра 305. године. По предању, приликом погубљењу, из њеног тела потекло је тада млеко уместо крви.
Њене мошти чувају се на Синају. Манастиру Свете Kатерине свети краљеви Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. Kрајем XИВ века игуман Синајског манастира био је Србин, Јоаникије.
Према православној традицији постоји веровање да се овој светитељки моле девојке које желе да упознају љубав свог живота. Потребно је молити се сваке вечери током 40 дана и жеља ће бити услишена, пише Историјски забавник.
“Врлинама као светлошћу сунчаном си просветила неверне мудраце, и као пресветли Месец ноћним путницима, одагнала си таму неверја, и царицу си уверила, и заједно са њом и мучитеља си изобличила, богозвана невесто, блажена Екатерина. Са жељом си дошла у небески Дворац ка прекрасном Женику Христу, и од Њега си царским венцем увенчана: Њему са Анђелима предстојећи, моли се за нас, који славимо преславну успомену твоју.”
