Славе се трећу недељу уочи Божића тако што ујутру рано или по доласку из цркве с богослужења одрасли везују своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац.
Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу.Вреднија деца се потруде да у данима који следе припреме ситне поклоне (јабуке, бомбоне, чоколаде), помоћу којих ће одраслима “платити откуп” на празнични дан.
Дешава се и да се деца пробуде везана, али и да предухитре своје родитеље и сакрију се пре него што они уђу у дечју собу. Деци се везују ноге или руке, најчешће за столицу на којој седе. Симболично се везују чак и деца која су још у колевци, али и одрасла „деца” која још немају своју породицу. Након што се деца „откупе” поклонима, родитељи их одвежу, а поклоне по правилу врате деци назад да се почасте.
Народни обичаји и веровања
Везивање за Детињце, Материце и Оце, има вишеструку симболику.
Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.
Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.
Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и дреше се онима који их вежу. Децу могу везивати и други чланови породице, комшије, пријатељи.
