Početna » СВАКА КАП КИШЕ ЗЛАТА ВРЕДНА ЗА ПРОЛЕЋНУ СЕТВУ: Воћари спремни да заштите биљке

СВАКА КАП КИШЕ ЗЛАТА ВРЕДНА ЗА ПРОЛЕЋНУ СЕТВУ: Воћари спремни да заштите биљке

од Паланка данас
0 Коментар

Нагле промене времена ретко коме одговарају, а пољопривредници су посебно опрезни када захлади после дужег топлог периода. Услед климатских промена, време почетка вегетације код воћа се померило у просеку за две недеље, па биљке цветају раније, што подиже ризик од штете услед мраза.



Агроаналитичар Бранислав Гулан у разговору за Бизнис.рс каже да је захлађење добро за све усеве, а посебно је свака кап кише драгоцена.

“Пољопривредници су чекали мало захлађење да започну радове на пролећној сетви. Сви су чекали по коју кап кише да би могли да засеју кукуруз, сунцокрет и соју. Они који су пре ове промене времена започели пролећну сетву сејали су у прашину. Када нема влаге ни добар део посејаних усева не може да никне”, објашњава Гулан.

Он додаје да ће ово захлађење у априлу добро доћи и пољопривредницима чији је просек година 60, а требало би да раде.

“Успех пролећне сетве много зависи од времена. Ако буде обилне кише сетва ће брзо да се обави, али ако је и не буде у довољним количинама радови у пољу ће се обавити без обзира на време, па ћемо видети шта ће и колико да никне. Зато кажемо да је свака кап кише драгоцена, јер од тога зависи и количина овогодишњих приноса”, истиче наш саговорник.

Највише поља у пролећној сетви у Србији ће заузети кукуруз са око 950.000 хектара, затим сунцокрет чије је право време за сетву управо сада. Ова ратарска култура би требало да буде посејана на око 220.000 хектара. По површинама на трећем месту у Србији је соја коју ће ратари сејати на нешто више од 200.000 хектара.

“Републички завод за статистику је недавно објавио да је прошле године раст производње у аграру био девет одсто. Прогноза је да ће ове године бити за три одсто мањи него лане, а то значи око шест одсто”, наводи агроаналитичар.

Воћке најосетљивије на промене времена
Када је реч о воћу тренутно је у већини воћарских подручја у Србији кајсија у фази прецветавања, а бресква у фази пуног цветања. У зависности од локалитета понегде почиње цветање трешње, шљиве, јагоде. Што је цветни пупљак отворенији, његова осетљивост на хладноћу је већа. Отворени цветови и тек заметнути плодови страдају већ на температурама од -2°Ц.

Међутим, према речима професора воћарства са Пољопривредног факултета у Новом Саду, Зорана Кесеровића, рано воће је већ прошло ту најосетљивију фазу прецветавања, али ипак и даље може да се деси да неке сорте измрзну.

Кесеровић истиче да штета од мраза зависи од фазе у којој се воће налази, а да је најосетљивија јабука и да температура од минус три степена може да оштети 80 одсто рода. Најотпорнија је шљива која може да издржи до минус пет степени.

„Уколико температура падне у минус у фази прецветања, на минус 3,5 степени највише ће настрадати трешња. Било је година када је кајсија цветала крајем фебруара и почетком марта и те године су биле родне. Ипак најсигурнија је антифрост заштита која постоји у воћњацима јабуке и делом у воћњацима трешње, а многи имају и систем убацивања топлог ваздуха. Појавиле су се и нове технологије заштите воћа од ниских температура на бази алги, бактерија, полисахарида и алкохола, па би воћари требало да се припреме за случај изненадног пада температуре”, иситче Кесеровић.

Воћари се надају да температуре неће ићи испод нуле, тако да неће бити угрожен укупан род воћа.

„Раније воћне врсте које су већ цветале, као што је то код кајсије, одмакле су у развоју и једноставно мраз није могао ништа да уради. Једино смо имали мало код касноцветних сорти кајсија и код неке од сорти трешње измрзавања, али с обзиром на потенцијалну родност то нису неке значајније штете. Поготово што очекујемо већи принос у производњи шљиве, негде отприлике око 160.000 тона више него што је то било прошле године. Значајно повећање имаћемо код крушке, вишње, малине и вероватно код трешње“, закључио је професор Зоран Кесеровић.

Бизнис.рс



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept