Четвртина становништва Немачке је пореклом из неке друге земље, а сваки пети становник се сам доселио из иностранства, саопштио је национални завод за статистику у четвртак.
Према статистици, прошле године у земљи је живело 21,2 милиона људи са коренима у иностранству. То је око четири одсто више него претходне године, а њихов удео је порастао на 25,6 одсто.
„Дакле, свака четврта особа у Немачкој има усељеничку историју,“ саопштио је Дестатис.
Статистичари међу људе усељеничког порекла убрајају имигранте прве генерације, односно оне који су сами дошли, и оне чији се барем један родитељ уселио после 1950.
Број усељеника прве генерације порастао је од претходне године за четири одсто, на око 16,1 милиона, а њихов удео на 19,1 одсто.
Иначе, становника чија су се оба родитеља уселила после 1950. било је 5,2 милиона, а још 4,1 милиона има једног родитеља из те категорије. Статистика њих, према дефиницији, не урачунава међу грађане усељеничког порекла.
Упадљива је младост људи усељеничког порекла. У групи становника старости 20-39 година, они чине више од трећине – 34 одсто. Међу старијима од 65, има их тек 14 одсто.
Становништво усељеничког порекла просечно је старо 38,2 године, односно девет година испод националног просека од 47,4 године,“ навео је Дестатис.
Прошле године у Немачкој је живело нешто мање од 6,5 милиона људи који су се уселили од 2015. Међу њима је највише Украјинаца и Сиријаца.
Највише њих је у Немачку дошло бежећи од рата или да тражи азил, 31 одсто. Следе усељење за рад, 23 и спајање породице, 21 одсто.
