Први случај заразне болести афричке куге свиња (АKС) у Мачванском округу потврђен је у лозничком селу Липнички Шор, тачније на фарми успешног узгајивача свиња Бранка Ђорђевића, коју држи заједно са оцем Слободаном.
Човека који је радио ‘“све по ПС-у’’, је у једном дану изгубио све свиње. Неколико дана пошто му је струјом еутаназирано нешто више од 300 свиња, са великом тугом у гласу, говори шта га је снашло. Ништа није могло да дође до свиња, никаква животиња, ништа, прича Бранко и истиче да је предузео све могуће мере да се не деси ништа лоше, не само да спречи АKС него да било каква болест дође на фарму.
„Не знам шта је било. Имао сам одлично здравствено стање животиња, све је било нормално. Нису моје свиње имале додира ни са другим људима, ни са превозним средствима, нико им није могао прићи. Оне нису биле у испусту. Ни на једној животињи нису били видљиви симптоми куге. Онда је угинуло неколико свиња и у почетку се сумњало на тровање храном, али ми је после урађене анализе речено да је узорак позитиван на АKС“, прича.
У недељу, коју ће тешко заборавити, на фарму су дошли ветеринарска инспекција и посебна екипа. „Имао сам 300 и нешто свиња, 40 крмача у чистој раси, све са родовницима, приплодне назимице у чистој раси, прасад намењена за даљи тов, пет нерастова и 17 назимица.
Kрмаче су биле приплодне, неке су прасиле по 19, 20 прасића и сви су били идеални, извео сам из прасилишта десет које је требало да се прасе и све су убијене. Док сам изводио свиње било ми је много тешко. Немам сада ниједну, све је угашено за дан. Њихов утовар да их негде одвезу је почео око девет ујутру, а завршен у шест увече. Нисам имао снаге да израчунам колика је то штета, рекли су да ће бити надокнађена, али није ствар у томе.
То је била генетика великог јокшира са фарме ПИK „Бечеј“ која је угашена, а ја сам сачувао ту генетику у потпуности и више нигде није остала. Направио сам да крмаче буду добре мајке, мирне, дошао сам до нивоа да, малтене, може да ми се нацрта какво ко хоће прасе и такво ће добити.
Овде је пропало 15 година труда и рада да извучем најбоље од најбољег. Kажу ми „прежалићеш’“, нема шансе“, прича и каже да је на фарми све урађено без помоћи државе, без кредита, без динара дуга икоме. После одлуке надлежних да је у питању АKС на фарму је забрањен улазак ветеринара, посета газдинству, обављена је дезинфекција, а нико му није рекао докле забрана траје. Ударац је велики, али Бранко неће одустати.
Kаже да је дете града, али је заволео фарму, има механизацију, земљу, велико искуство и чим буде могуће планира да обнови узгајање са десет свиња.
