Март је интензиван месец за радове воћњаку и повртњаку, због чега је сада право време за почетак сезонских активности.
Неопходно је приступити припреми земљишта, и организовати радове у складу са планираним производним циклусом.
Агроекономиста Милан Простран изјавио је за Бизпортал да су радови у пољоприверди, пре свега у ратарству и повртарству, највреднији део укупних улагања, те да период од марта до 10. маја представља време највећих инвестиционих и финансијских издвајања у овом сектору.
“Говорим о биљној производњи, имајући у виду да је сточарство континуиран процес који траје 24 сата и нема изражен сезонски карактер. Потребно нам је више кише и више влаге у земљишту. Надамо се да се неће поновити сценаријо ‘Бабе Марте’ као прошле године”, рекао је Простран.
Он наводи да март означава почетак јаре сетве, која обухвата јара жита, јару пшеницу и јари јечам, док се за произвођаче који то нису учинили у јесен сада отвара простор за сетву шећерне репе. Ова култура, како истиче, обично се сеје крајем марта и једна је од првих пролећних култура на већим површинама. Ове године очекује се око 30.000 хектара под шећерном репом.
Највећа дилема почетком априла, према његовим речима, односи се на кукуруз.
“Кукуруз је некада био доминантна пролећна култура и сејао се на готово милион хектара. Прошле године површине су смањене на око 850.000 до 900.000 хектара. И даље постоји опрез, пре свега због страха од суше”, навео је Простран.
Говорећи о соји, истиче да је та култура у последње две до три године забележила највећи пад производње и претрпела значајне губитке.
“Било би штета да останемо без соје. Остаје да се види да ли ће индустрија, пре свега сојара у Бечеју и друге уљаре, показати интерес како би произвођачи имали економску рачуницу да је поново сеју”, рекао је он.
Међу најзаступљенијим ратарским културама издвајају се кукуруз, шећерна репа, сунцокрет и соја. Код сунцокрета, како наглашава, нема дилеме – требало би га сејати на већим површинама него 2025. године.
Када је реч о повртарству, највеће површине заузима кромпир, док су пластеници и стакленици, захваљујући благој зими, радили готово без прекида. У заштићеном простору доминантне су салате и спанаћ, док се касније прелази на парадајз и паприку. У мају почиње и сетва повртарских култура на отвореном пољу.
У воћарству, уколико не буде мраза, Простран очекује знатно бољу годину него претходну.
“Прошле године мраз крајем марта и почетком априла уништио је кајсију, трешњу, велики део вишње и ране сорте брескве. Подбациле су и јабука и шљива. Ако изостану неповољни временски услови, ове године можемо очекивати добру воћарску сезону”, оценио је он.
Пољопривредници, међутим, и даље имају дилеме – шта сејати и на којим површинама – пре свега због лошијих резултата из претходне године.
“Произвођачи не могу да мењају климу нити тржишне околности. На око 3,1 милион хектара свакако ће ући у сетву ратарских и повртарских култура. Ово ће бити неизвесна година са становишта слободног тржишта и конкуренције, посебно у сточарској производњи”, закључио је Простран.
Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је да је расписан највећи јавни позив за подстицаје у пољопривреди од 18.000 динара по хектару и да ће пољопривредници у марту добити више од 35 милијарди динара.
“Ове недеље биће објављен и позив за најповољније кредите који ће бити субвенционисани од стране државе, са каматном стопом од нула до три одсто. За жене и за млађе од 40 година каматна стопа је један одсто и нема девизне клаузуле код ових кредита. Три банке су већ потписале а очекујемо још пар банака да потпишу и тада ћемо званично пустити позив”, рекао је он за ТВ К1.
БОНУС ВИДЕО:
