У Србији тренутно борави и ради више од 80.000 страних радника, а највише их долази из Русије, Кине, Индије, Турске и Непала. Они раде у свим секторима, од грађевине, преко комуналних делатности и прехрамбене индустрије, до информационих технологија. Запошљавају их не само приватне грађевинске фирме, већ и јавна предузећа, мада конкретни подаци о броју страних радника у државним структурама нису јавно доступни.
Страни радници свуда око нас
Грађани их све чешће срећу на јавним радовима, у градском превозу, као достављаче хране, рециклаторе, у радњама и фризерским салонима, па чак и у трговинама са специјализованом храном. Тако, на пример, у Београду постоје ресторани, супермаркети и салони прилагођени култури миграната – од кинеских маркета до фризерских салона „по индијски“.
Градски саобраћај у Београду (ГСП) је већ ангажовао раднике из Непала, док је ЈП „Комуналац” из Пирота у више наврата тражио стране раднике путем јавних набавки. Ипак, остаје непознаница колико је таквих радника формално запослено у јавном сектору.
„Извоз-увоз” радне снаге: бизнис у успону
Увоз радне снаге у Србију постао је организован и профитабилан посао. У земљи све више ничу агенције и консултантске куће које се специјализују за ангажовање иностраних радника – превасходно из Азије и Африке. Оне сарађују са локалним партнерима из Индије, Бангладеша, Непала, Филипина, Египта, Камеруна и других држава, а њихови кандидати најчешће припадају ниско или средњеквалификованој радној снази.
Фирме у Србији морају обезбедити уговор о раду и позивно писмо, док агенције преузимају на себе издавање виза, прикупљање документације и адаптацију радника. Услуге се плаћају по различитим моделима: као проценат од бруто зараде или по фиксној цени по раднику.
Цене и услови: од процената до фиксних накнада
Пример: београдска агенција ХР „Булевар” наплаћује провизију од 3–5% од бруто зараде, у зависности од броја радника. Укупни трошкови укључују:
- нето зараду радника,
- порезе и доприносе,
- месечне трошкове превоза,
- ПДВ (са могућношћу повраћаја).
Друге агенције, попут „Ресурса”, користе модел фиксне накнаде – 350 евра по раднику, што покрива државне таксе за радне и боравишне дозволе.
ИТ сектор: посебна прича
У области информационих технологија, највише страних радника долази из Русије и Индије. Руси се често досељавају из политичких разлога, док Индијци долазе због повољних пословних услова. Према подацима Републичког завода за статистику, само у последњем кварталу 2024. број запослених у сектору „Информисање и комуникације” порастао је за преко 4.000.
Укупно, у ИТ сектору у Србији тренутно ради око 104.000 људи, а тај број расте сваке године. Србија је за стране ИТ стручњаке интересантна као транзитна земља ка Европској унији, али и због повољне регулативе, присуства страних фирми и квалитетног животног стандарда.
Србија у тренду глобалних миграција
Док српски радници одлазе у земље Европске уније, Србија постаје дестинација за раднике из Азије и Африке. То је одраз глобалних економских и демографских трендова – недостаци радне снаге у одређеним секторима компензирају се увозом радника из земаља у развоју.
