У недељу 14. децембра 2025. године, када наша Света Црква прославља Светог пророка Наума, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци.
Митрополиту су саслуживали: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј Драган Милутиновић, протојереј Драган Икић, протојереј Слободан Сенић, протонамесник Далибор Зарић, протођакон Иван Гашић и ђакон Ђорђе Одавић.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Митрополит се обратио верном народу рекавши:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Помаже вам Бог, браћо и сестре. Радујем се у срцу и души што вас видим у оволиком броју да сте данас дошли на Свету Литургију, на службу Божију, јер сваки наш долазак и улазак у Литургију, браћо и сестре, јесте, у ствари, улазак у Царство Небеско. Јер Литургија је предукус тога Царства Небескога и нема већег дела на земљи које је Бог дао човеку него да служи Литургију и да човек живи Литургијом. Када долазимо на Литургију, треба, браћо и сестре, да се ослободимо много чега у себи што имамо, пре свега да се ослободимо своје расејаности. Без обзира шта нас је у животу снашло, било да је невоља, или болест, или туга, или патња, треба, управо, браћо и сестре, да се ослободимо те своје расејаности и да се саберемо и душом, и телом, и целим својим бићем, осећајући Литургију, као што рекох, да је она Царство Небеско, а она то и јесте. И само тако, ако се ослободимо свега онога што нас опкољава и свега онога што нас брине, да ли је овоме добро, да ли је ово овако или онако, Литургија нас обнавља ако јој се у потпуности предамо.
Ако заиста Литургију осећамо, у Литургији осећамо присуство Бога, јер Литургија, као што често говорим, браћо и сестре, своди небо на земљу, а земљу уздиже ка небу, и нас уздиже, зависно од наше вере, од наше молитве, од нашег смирења и од наше љубави према Богу и према човеку. Браћо и сестре, ви сви боље знате од мене да живимо у времену у каквом живимо и чини ми се да је све више међу нама забринутости и збуњености, да је све више хладноће у срцима нашим, а све мање радости у нама, а радости нема без Бога. Бог је наша радост и зато апостол Павле каже: радујте се у Господу и опет велим, радујте се, јер какви су људи, такво је и време, какви смо ми, такво је и време. Бог је створио време и свет да буду добри и овај свет је био рај све док је човек веровао у Бога и у потпуности се предавао Богу. Зато ми, верујући, треба да знамо да нам нико не може дати радост као што нам даје Бог, јер нико не може чинити добра и чуда као што их чини Бог и Господ наш Исус Христос.
- ДА ЛИ ЋЕ БИТИ СНЕГА ДО НОВЕ ГОДИНЕ: Најновија временска прогноза до краја децембра
- CSK Rolling Thunder доминантан код пионирки, успехе нижу и кадети – млади Паланчани под лупом КСС-а
- СЕМЕ СА ТАВАНА ОБОРА КВАЛИТЕТ И ЖИТА И ВЕКНЕ: Приноси ће бити већи, проблем несертификовано зрно
- Сребрни глас финала: Ученици ОШ „Херој Радмила Шишковић“ блистали на „Кавер фесту“
- СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
А да бисмо то схватили и разумели, потребна нам је вера, да верујемо да нас Бог воли, да нас Бог неће оставити, ма шта да нас у животу снађе, јер Бог нас неће оставити само ако ми не оставимо Бога. Та вера, браћо и сестре, представља припадање ономе у кога верујемо и права вера нас ослобађа од нас самих, јер све док се човек не ослободи своје гордости, сујете и славољубља, он не може да припада Богу, а тиме не припада ни Цркви. Зато вера и живот по вери ослобађају човека од њега самога и представљају ослобођење од онога што нас притиска, а највише нас притиска отуђеност од Бога, јер када се отуђимо од Бога, отуђујемо се од молитве и од Литургије, па телом присуствујемо, а душом и умом ко зна где смо. Вера нас, браћо и сестре, ослобађа и од невоља у животу, јер све што нас снађе, ако имамо веру и живимо вером, побеђује онај у кога верујемо, а то је Бог живи који жели да се сваки човек спасе. Када човек има веру, он спознаје Бога и човек је човек у оној мери колико верује у Бога, али и колико верује у човека, јер је човек икона Божија.
Сећам се да сам једном давно питао једног великог епископа Цркве Христове да ли Бог верује у некога, а он је без икаквог двоумљења рекао: Бог верује у човека, јер верује да се човек може поправити, а човек се поправља у мери своје вере и тада се Богу радује, радују се анђели, радују се светитељи, радује се небо и земља. О томе нам дивно говори данашње Јеванђеље, у коме видимо велику љубав Бога према човеку, али и неблагодарност човека, а неблагодарност је велики грех, јер не умемо да благодаримо Богу за оно што нам даје, иако нам даје много више него што смо заслужили. Неблагодарношћу показујемо немилостивост према Богу, а тражимо од Бога милост, иако се спасавамо само милошћу Божијом, јер неблагодарност јесте неосетљивост, када не осећамо шта нам Бог даје, ни то што нас је данас подигао у живот и сабрао на Литургији. Литургија је благодарење Богу и молитва за живе и за мртве, јер смо сви у Цркви Тела Христовог.
То нам показује и пример жене згрчене из данашњег Јеванђеља, која је осамнаест година боловала и није видела ни небо ни лице човека, трпећи не само болест него и презир људи. Али Црква нас учи да само чисти срцем Бога виде, јер срце је огледало живота, у коме бораве и љубав и мржња, и све зависи од тога за шта ћемо се определити. Ко мрзи, најпре убија себе, јер зло другоме не можемо учинити док га најпре не учинимо себи. Бог нам даје по мери наше вере и зато, ако хоћемо да будемо синови Божији, треба да имамо чисто срце и чисте мисли, јер све почиње од мисли, а где су мисли, ту је и човек. Када су мисли прљаве, прљаве су и речи и дела, али ми чешће видимо прљавштину у другоме него у себи, јер осуђујемо друге, а себе оправдавамо.
Немамо мир у себи и не градимо мир око себе, јер немиран човек уноси немир, а смирен и покајан човек уноси мир и спокојство. Наши греси, гордост и сујета савијају нас до земље као ону жену, не дајући нам да видимо лице другога и лепоту Божију, али врлине нас усправљају, а усправљамо се послушношћу заповестима Божијим, светим тајнама, постом, молитвом и добрим делима. Господ Исус Христос је ту жену усправио и рекао јој да је ослобођена свих њених невоља, јер је чезнула за сусретом са Богом. И ми често желимо здравље другоме, али, на жалост, дешава се да се неки наслађују туђом муком, заборављајући да и њих може снаћи иста невоља. Саосећање је врлина и, како каже Његош, брата је лако пожалити, али је тешко помоћи, а бићемо осуђени ако не осећамо бол другога, јер док не осетимо рану другога, ни наша рана неће бити исцељена. Зато треба да помогнемо болесном, да подигнемо палога, да утешимо тужнога и обришемо сузу уплаканоме, молећи се Господу да и ми чујемо радосну вест да нас ослобађа од наших невоља. Нека нам Бог помогне, браћо и сестре, да имамо веру живу, која се учи животом, и да у овом периоду Божићног поста постимо ради исцељења и очишћења душе и тела, да бисмо кроз молитву, пост и добра дела осетили радост Рођења Христовог.
Нека нам овај пост буде благословен и лак, јер пост и молитва имају велику силу, како сам Господ каже, да се њима изгоне демони, и зато се определимо за Бога, за Јеванђеље, за Цркву и за Литургију, која нам дарује највећи дар, да Христа примимо у себе, и нека буде срећан и благословен данашњи дан, наше сабрање и наше сједињење са Богом.“
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремило братство храма.
чтец Ђорђе Милутиновић
ЗАНИМЉИВОСТИ: ПОКАЗАО ДА СЕ ЧАК И 183 МИЛИОНА ЕВРА МОЖЕ БРЗО ИСТОПИТИ
Колико брзо може да нестане огромна свота новца показује прича о Колину Виру из Шкотске, који је за осам година потрошио 43 милиона евра! Начин на који је то учинио изазива полемике.
Колин и његова супруга Кристин су 2011. године освојили EuroMillions џекпот у вредности од 183 милиона евра (око 161 милион фунти), што је био један од највећих добитака икада забележених и у том тренутку други по величини икада исплаћени.
Остварио је многе снове
Док неки добитници чувају новац или га улажу, Вир је потрошио преко 43 милиона евра пре смрти 2019. године, а мање од годину дана након развода од супруге.
Пре него што му је лутрија променила живот, Вир је радио у шкотској телевизијској кући STV, а из банковних извештаја након његове смрти видело се да је новац користио да оствари многе снове.
Његова просечна недељна потрошња износила је око 114.000 евра, а новац је трошио на луксузне аутомобиле, путовања, некретнине, отплату дугова, помагање пријатељима и породици, као и донације хуманитарним организацијама.
Подршка локалним заједницама
Пре смрти је купио 55% фудбалског клуба Partick Thistle, у настојању да га врати у врх. Такође је купио три тркачка коња, преноси LadBible.
Вир је основао Weir Charitable Trust, фондацију која подржава шкотске локалне заједнице и мале хуманитарне организације.
Он и супруга дали су 912.000 евра фудбалском клубу Largs Thistle и спонзорисали тениског талента Роса Вилсона са 57.000 евра, како би тренирао у академији коју је похађао Енди Мари.
„Морали смо да помогнемо”
Године 2012. финансирали су и протезу за 13-годишњег Кијерана Максвела након што су чули за напоре његове породице да прикупе средства.
Вир је тада рекао: „Када смо чули за фантастичне напоре Кијерана и његове породице да прикупе новац, морали смо да помогнемо. Велика је привилегија подржати га“.
Поред тога, Вир је улагао у уметничка дела, намештај и накит, као и политичке донације Шкотској националној партији (SNP) и кампањи за шкотску независност. Након његове смрти, тадашња премијерка Шкотске Никола Стурџен изјавила је:
„Његов ентузијазам и великодушност у борби за шкотску независност не могу се довољно нагласити и били су изузетно цењени. SNP и покрет за независност данас су изгубили правог пријатеља и веома ћемо га жалити“.
Вејрова прича илуструје да чак и милионски добитак може нестати брзо, а начин на који се новац троши може изазвати пажњу и дивљење, али и контроверзе.
