Изградња овог Светог храма започела је уочи једног од најтежих периода у нашој новијој историји. Темељи храма били су већ постављени, када се 1999. године на Србију обрушила овоземаљска сила светских моћника. Поред тешкоћа са којима су се ктитори овог храма суочили, он је пропојао у славу Божију, пет година након НАТО бомбардовања, у присуству четворице епископа Српске Православне Цркве.
Њихова преосвештенства, тадашњи епископи, Господин Јован шумадијски, Игнатије браничевски, Георгије канадски и Порфирије јегарски, садашњи патријарх наше Свете Цркве, освештали су храм уз саслуживање свештенства епархије шумадијске и верног народа. Наредних година, храм је бригом свештенства дотериван и улепшаван: фрескописан је предиван живопис, уређиван је ентеријер, саграђен парохијски дом, а ево, управо ових дана завршена су нова степеништа и плато око храма са осветљењем.
Уочи Свете Литургије протојереј Драган Милутиновић служио је празнично бденије и акатист Преподобној матери Параскеви. Светом Литургијом началствовао је архимандрит Петар (Драгојловић) игуман манастира Пиносава. Саслуживали су: протојереј – ставрофор Тихомир Анђелковић, протојереј – ставрофор Велибор Ранђић, протојереј Миле Миловановић, протојереј Ђорђе Ковачевић, протојереј Драган Икић, протојереј Драган Милутиновић, протојереј Слободан Сенић, протонамесник Срђан Ковачевић, протонамесник Слободан Савић, јереј Дејан Ненадовић и ђакон Владимир Степановић.
Појали су: појачки ансамбл „Источник“ из Београда, богослови и студенти теологије.
Након прочитаног залача из Светог Јеванђеља верном народу обратио се архимандрит Петар надахнутом беседом:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре диван је овај велики сабор на који нас је окупила љубав Божија и молитве Свете Петке. Дивна су и ваша лица која у овоме храму обасјава благодат Божија, оно уље из светиљки о коме смо данас читали у Светоме Јеванђељу. Дивна је пре свега та девојка коју данас прослављамо, Света Петка, која је у себи сакупила мноштво тога уља, мноштво богочовечанских врлина али пре свега смирења, кротости, љубави, великог одрицања, поста и молитве. Дивна је светитељка која је у себи сакупила огромну благодат Божију, то уље из светиљки и мноштво добрих дела која сијају из њеног житија и из њеног Светог тела у Јашију. Браћо и сестре, она је данас посебно са нама. Она, Света Петка српска из Јашија се преселила у Смедеревску Паланку и Смедеревска Паланка је данас у Јашију, и Света Петка је овде са нама и ми смо са њом. Њена љубав, њена брига, њена молитва, њено сведочанство јесте ви, драга браћо и сестре. Она је стално кроз смирену молитву „Господе Исусе сине Божиј помилуј ме“, захватала још уља, још више да јој не би недостајало у дан страшнога суда или у дан смрти јер та прича представља и један и други догађај, и ову привремену смрт и онај вечни сусрет са Богом који ће трајати и после страшнога суда. Браћо и сестре, нико од нас не зна ни дана ни часа када ће наша душа напустити овај свет и срести се очи у очи са живим Богом. Не дај Боже нико од нас да чује те речи: „Заиста вам кажем не познајем вас“, не видим себе у вама, не видим смирења у вама, не видим љубави у вама, не видим праштање у вама, не видим милосрђе у вама, не видим кротости у вама, не видим благости у вама, не видим мекоћу Духа Свегога у вама, не видим белог голуба у вама. Да се управо супротно обрадујемо сусрету очи у очи са Господом и да нас позна, јер види свој лик у нама. Наша светитељка коју данас прослављамо није јурила подвиг ради подвига само да би постила како би други рекли како се повукла у Јорданску пустињу из Византије и тамо живела неколико деценија, до пред саму смрт када се Богом научена вратила својој постојбини, не да би је људи славили него да би је Бог прославио. Када ју је Бог прославио, како да је не прослављају људи који славе Бога у светима својим.
Оволики број душа које су се скупиле у овај предивни храм, који данас слави двадесетогодишњицу постојања, јесте само сведочанство и печат љубави и рада нашег проте Веље и свих свештеника овога града. Они су се трудили, као и апостоли, да баце мреже што дубље и да што више душа приведу у мрежу спасења, мрежу Јеванђеља, мрежу речи Божије. По промислу Божијем, не случајно, овде се налази риза Свете Петке која је донешена у овај храм како би била утеха и радост свима нама у овим временима која нису лака. „Крст носити нама је суђено“, каже Његош, „Онај који жели да живи хришћански биће гоњен“ каже апостол Павле. Ми не можемо бити лако схваћени у ово време, најчешће нас ни најближи неразумеју, али љубав Христова која нам је поклоњена на све то одговара управо љубављу, јер је љубав непобедива. Да нам браћо и сестре Света Петка увек буде пример истрајности и љубави, она је била девојка када је отишла у пустињу, каква је то вера и љубав. Она се молила у Јорданској пустињи не само за себе већ и за читав свет, да се сви нађемо на оној вечери која нема краја, у нашој правој и јединој отаџбини. Ми смо странци, браћо и сестре, у овоме свету. Треба да се молимо да се нађемо у Царству Небеском и да се тамо вечно радујемо гледајући лице Божије, лице Пресвете Богородице, Свете Петке и свих светитеља и светитељки. Нека је благословен Бог који нас је сабрао у оволиком броју, нека сте благословени ви, драга браћо и сестре, који сте се одазвали том позиву и нека вас Бог молитвама Свете Петке крепи и подстиче на још већу љубав, још већи подвиг, још већу молитву, још већи пост, још чешће исповедање својих грехова, још дубље покајање, још чешће причешћивање, још већу љубав на делу једни према другима и према Богу живоме, како би смо својим животом потврдили да смо Христови, не само крштењем него и оном благодаћу, оним уљем, оним печатом Божијим, оним ликом који смо добили и сачували га чистим и неупрљаним у нашим душама.“
Велико мноштво Паланчана испунило је овога јутра храм и порту. Причестило се више стотина верника. По заамвоној молитви извршен је опход око храма са ризом Свете Петке и пререзан је славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је господин Драган Пантелејић са породицом. Ово богоугодно заједничарење увеличао је и концерт мушког појачког ансамбла „Источник“ из Београда. Евхаристијско славље настављено је трпезом љубави у свечаној сали парохијског дома.
чтец Ђорђе Милутиновић
