У суботу 15. новембра 2025. године Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у манастиру Пиносава, архијерејско намесништво јасеничко.
Митрополиту су саслуживали: архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, протојереј Дејан Бркић, протонамесник Далибор Новаковић, протонамесник Дејан Василијевић, јереј Марко Милановић, протођакон Иван Гашић и ђакон Ђорђе Одавић.
Митрополит се на након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља обратио верном народу рекавши:
“У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре, слушајући поруке Светог Апостола Павла у малопре прочитаном Апостолу, имам утисак као да Свети Апостол Павле живи у овом нашем времену, као да је сагледао ово време у коме не само ми као народ српски живимо, него у глобалу, како живи род људски. Браћо и сестре, и заиста он нам саветује, као да је очевидац, он нам саветује, он нам говори како да ојачамо, како да се одржимо у искушењима, у невољама које нас налазе, а њих је било одувек, одавек је било искушења, невоља, само је питање у каквом је стању народ у односу на веру, да ли је заиста онај тврдој вери, какав је био хришћански свет у почетку, па и касније, или смо ми у свему попустили, тако да кажем, па и у самој вери, а када се попусти у вери, онда се у свему попусти, онда се попусти, браћо и сестре, у молитви, онда се попусти у подвигу, онда се попусти у живљењу по Еванђељу и живљењу у врлинама, и заиста, браћо и сестре, данас Апостол Павле нам каже како да се одупремо свим недачама, и каже нам, браћо, јачајте у Господу и у сили и у моћи Његовој, обуците се у све оружје Божије, да би сте се могли одржати против лукавства ђавољег, каква дивна повука, браћо и сестре, да би сте се могли одржати против лукавства ђавољег, а ђаво је заиста лукав, него је лукавство толико велико, браћо и сестре, да човека без вере заиста обмане, да тако кажем, и заиста, браћо и сестре, ако узмемо све оно што нас у животу, као што рекох, налази, сва наша искушења, слабости, муке и патње, а с друге стране, ако видимо и нашу немоћ, или осећамо нашу немоћ, а то је велико важно да човек призна да осети своју немоћ, човек увек нешто буса, човек увек нешто мисли, ја могу, ја сам ово, ја сам оно, ја сам научио, изучио ово или оно, бусар се упразни прса, што бисмо рекли, светат, моја и твоја моћ, браћо и сестре, прах и пепео, моја и твоја моћ, без помоћи и моћи Божије је она пена која се ствара, зашто је то тако, зато што је човек без Бога ништа, управо та пена, браћо и сестре, зато кажем, ми нисмо у снази, у нашој људској снази, нисмо у нашој моћи да се боримо сами, сами, са свим тим потешкоћама и са свим недачама, те нам је потребна, понављам, помоћ Божија, и да је заиста Апостол Павле у праву када нас саветује да јачамо у Господу, а да би јачали у Господу, понављам, просветите, треба нам вера, а онда нам треба смирење, зашто нам вера треба,
зато што вером уселјавамо Бога у себе, зато што сам Господ Христос рекао, све је могуће ономе којима вера је, а смирење нам је потребно, браћо и сестре, да би смирење поставили у темељ нашег живота, у темељ наших хришћанских врлина, ниједну ми хришћанску врлину и еванђелску, браћо и сестре, не можемо да остваримо у животу ако немамо смирења, зашто, јер тамо где нема смирења, тамо је гордост, а шта каже Господ у Еванђељу за горде, да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодати, чим си почео да се гордиш, значи да си окренуо леђа Богу, јер је Бог оличење смирења, а не оличење гордости, чим си почео да се гордиш, ти си почео да презираш све што је Божије, а онда презираш све што је људско, и чим си почео да се гордиш, ти почињеш да презираш човека као икону Божију, јер смо ми сви икона Божија, а ми смо сви слика Божија, браћо и сестре, и зато, браћо и сестре, треба да поставимо питање како ми можемо да јачамо у Господу, како, тако што ћемо се испуњавати управо силом Господњом, како рече Свети Апостол Павле у малопре прочитаном Апостолу, а сила Господња се налази где, у светим тајнама и светим врлинама, на првом месту сила Божија се огледа у тајни покајања, а остварује се у потпуности у светој тајни причешћа, јер ми ако имамо веру и ако се са вером причешћујемо, ми верујемо да уносимо Христа у себе, човече, причештио си се, значи Христа си унео у себе, а што ће ти већа сила, тамо у Еванђељу каже, аз јесам с вама и никто же на ви, то јесте, кад сам Јас са вама, не може нико против вас, ко може да се спротиви Богу, браћо и сестре, може ђаво, а може и човек, може и човек, и тако се противимо и Богу, али то противљење наше је од јутра до сутра, можеш како хоћеш, а не можеш докле хоћеш, каже лепо наша српска изрека, браћо и сестре, дакле, сила се налази у светим тајнама, светим врлинама, тако што у нама треба да, кроз свете тајне и врлине, да јача вера у Бога, јер ми кроз веру, понављам, јачамо у Господу, браћо и сестре, и јачамо кроз Еванђелски живот, нема ли у нама Еванђелског живота, нема у нама Бога, нема ли у нама Еванђелског живота, у нама нема ни љубави, а мислимо да имамо љубав, а то је псевдољубав, то је назови љубав, јер љубави нема без жртве, хоћу да волим тог другог човека, ја морам да се жртвом за њега, ја морам да дам себе за њега, баш онако како ми и на сваком богослужењу, браћо и сестре, чујемо, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предају, значи, сами себе и једни друге, не појединац, него заједно, и не може се као појединци спасавати, браћо и сестре, не смемо да изгласимо то из главе да кажем, ја могу да се спасем сам, јеси ли то помислио, што би рекли моји студеничани, узео си сам себе у своје руке,
зашто, на пример, кад читамо Житија светих, па гледамо те, чујемо те повуке дивних светих духовника, великих, који су, на пример, у манастиру, па један тамо неки монах или житељ манастира хоће да иде у пустину, хоће да иде да се сакрије тамо, хоће да иде у земљу, хоће да иде на небо, али сам по себи, а духовник каже, не, ниси дорастао, кад духовник одобрава да се сабрат повуче у неку пустинју, када ојача, духовно кад ојача, браћо и сестре, када се он смири и послуша, јер браћо и сестре, наш живот је у слушању и испуњавању Еванђеља, где нема слушања, ту нема ни повуке, не примаш ни повуку, дакле, браћо и сестре, кажем, тако јачамо у Господу када смо стално са Њим, а не повремено, не онда да се сетим Бога кад ми је нешто тешко, а ми најчешће, чини ми се, тако се највише и сетимо Бога, просите, што ћу злоупотребити, мој покојни отац имао једну своју молитву, каже, када се небо намрачи, то јест када се наоблачи, молити вам онда ништа не значи, треба да се молиш пре, човече, пре да се молиш да не паднеш у искушење, а ђаво је лукав, ето каже данас Апостол Павле, ђаво је лукав, а он чека само моменат твог пада, чека само моменат кад ће у тебе и мене, брате и сестро, да ослаби вера, и то је његов посао највећи, да нам избаци веру у Бога, ије, кад изгубимо веру у Бога, изгубимо све, и своје звање и своје призвање, све изгубимо, брате и сестре, неко ће казати, Павле, али ја сам остао у овоме, у ономе, остао си, али само споља, споља, то ти је, знате, као онај орах, леп споља, разбијеш га, очекујеш да се насладиш плодом његовим, кад, што би рекла наш народ, просто на изразу муђак, нема ништа у њему, и тако је човек, брате и сестре, празан без Бога, нема Бога, онај у себе који само говори другоме о Богу, а не живи по Богу, тај који само другоме говори, он из гордости говори да се стави како он зна, зна другога да повучеш, а како може другога да повучеш кад није себе научио, научи себе, то је порука светоотачка, па ћеш научити другога, испуни закон Божији, па ће он да помогне да и други испуне закон Божији, брате и сестре, дакле, човек је у ономе што је Христос и што је Христос у њему, брате и сестре, дакле, човек који се обукао у Христа, а он се обукао у Христа, онај који се крстио, зато ми кажемо у Христа смо се крстили, у Христа смо се обукли, дали чувамо ту одећу крштења, дали чувамо то облачање што смо обучени у Христа, или слачимо то што је Христово, а облачимо своје, са својим мислима нећемо далеко да стигнемо, ако наше мисли нису усмерене ка Богу, наше мисли су супротне од Бога, ако наше речи нису усмерене и упућене ка Богу, наше речи су празне, празне, браћо и сестре, јер Бог и вера није само на нашем језику и уснама, Бог и вера је у нама, јер језик можда прича и прича, усне могу да говоре, али где је суштина, да ли се говори суштине или се говори што сам научио неком реториком, да тако кажем, језик, какав је то дар Божији, што нам је Бог дао језик, дао нам Бог да славимо Бога и да славимо човека, а човек злоупотребљава све дарове Божије, најчешће, а онда уместо да језиком слави и другога и Бога, он грди Бога и другога, он оговара другога, он гледа шта други ради да купи, тамо шта је ко неко рекао да би могло да пренесе тамо у ту његову ризницу, како ћемо другога више да оговоримо, да оговарамо, да га осуђујемо, и мислимо да је то Богу угодно, никако, браћо и сестре, сам Господ је рекао у Еванђељу, не судите да вам се не суди, каквим судом судите, онакво ће вам се судити, и Бог, често говорим, драги моји, Бог ништа од нас не траже више да чинимо према Њему него што треба да чинимо према заједници, а то је заједница Црква Христова,
то је тело Христово, браћо и сестре, и шта Бог од нас не траже да чинимо према Њему више него што чинимо према човеку, може бити и најгорији и најцрњији, не моје то гледати у њему, човече, јер нема човека у коме је само зло, и нема човека у коме је само добро, и једно и друго у човека, у срцу човековом је и добро и зло, у срцу човековом је и Бог и ђаво, у срцу човековом је и љубав и мржња, само је питање шта ми бирамо тога, ако бирамо љубав, са Богом смо, ако бирамо љубав, са човеком смо, ако бирамо љубав, са Црквом смо, али онда значи и слушам Цркву, а како се живи у Цркви, Свети Оци кажу богослужбено, шта то значи, молитвено, слушање, слушање, а не намудривање, простите што тако кажем, дакле, браћо и сестре, заиста много нас искушења и невоља сналазе кроз наше управо удаљавање од Бога, приступ ми не значи да сам не знам какву теологију изучио, а нисам изучио оно што је најважније, шта је теолог, ко је теолог, Свети Григорије је то лепо објаснио, каже, теолог је онај који се моли, то је теолог, браћо и сестре, а не онај који прича о теологији, дакле, нама, браћо и сестре, сналазе нас невоље зато што удаљавамо од Бога кроз наше разне непријатеље, а наши су човек измишља непријатеље, човек може да измисли непријатеље у човека кога никад није видео, али тамо га негде у својој памети, што кажу, измислио и почне да га сматра да му је непријатељ, али браћо и сестре, ми хришћани, крштени људи, треба да знамо да имамо највише четири непријатеља, која су то четири непријатеља у људима, грех, ђаво, смрт, ја сам, себе, човек је највећи непријатељ себе, али то не види, али зато што не види себе као непријатеља, он гледа у другоме непријатеља, он види, односно боље речено, у другоме види непријатеља, и зато Апостол Павле каже да је ђаво лукав, и јесте лукав, јесте лукав, браћо и сестре, а његово лукавство је огромно, његово лукавство је велико, опет да се позовемо на свете оце, каже и ђаво се може претворити у анђела, пазите, да би само преварио човека, али кога ће он човека да превари, онај који нема веру, зато не смемо да идемо, браћо и сестре, да будемо лакомислени, да имамо Христа испред себе, да имамо Еванђеље, браћо и сестре, да имамо Цркву, да имамо примере, светле примере светих и учење Светих Отаца, браћо и сестре, јер све то нас упућује на пут спасења, на пут вере и врлина, а без тога све наше људско знање и ум није довољно, браћо и сестре, зато Апостол Павле каже да се јача у Господу, јер само у Господу човек може да буде чврст, да се одупре искушењима, да савлада немоћ своју, јер човек сам, браћо и сестре, без Бога, без смирења, без вере, без Еванђељског живота, ништа не вреди, он је празан, и све што чини у својој моћи, само је пена која ће нестати, и зато, браћо и сестре, толико је важно да се упућујемо Богу, да се обућемо у све оружје Божије, да кроз свету тајну покајања и причешћа примамо силу Господњу, да се укрепљујемо у врлинама, да љубав будемо способни да дамо, не речима, него животом и делима, јер без љубави, браћо и сестре, без жртве, све наше дело је празно, без значаја, и зато је потребно да се трудимо у молитви, у подвигу, у слушању Цркве, јер све то нас приближава Господу, све то чини да наш живот буде истински хришћански, да будемо живе иконе Божије у овом свету, браћо и сестре, и све то што нам Свети Апостол Павле говори у малопре прочитаном Апостолу није само за оног времена, него и за нас данас, јер искушења су иста, муке и невоље су исте, а и људска немоћ је иста, али снага Божија која нам се даје кроз веру, смирење и врлине, браћо и сестре, та снага је вечна, она је непролазна, она је једини ослонац нашег живота, и зато се, браћо и сестре, јачајте у Господу, просветите своју веру, усавршавајте смирење, упражњавајте љубав, живите по Еванђељу, будите верни Цркви Христовој, слушајте свете Оце и Светог Духа, јер све то чини да човек буде истински хришћанин, да се не поведе лукавству ђавољем, да не буде обманут и заваран у својој немоћи, него да се ослони на Господа, да живи по Њему и да у свему има снагу, браћо и сестре, снагу која се даје од Бога, снагу која обнавља људски пад, снагу која уздиже човека, и то је наша нада, то је наша утеха, то је наше оснажење у овом времену, браћо и сестре. Нека нам Бог да снаге, браћо и сестре, да издржимо сва искушења.
Бог вас благословио.”
ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА
