173
Почев од 2001. године, Међународна организација позоришних институција и појединаца слави 20. март као Светски дан позоришта за децу и младе, са циљем да привуче пажњу људи ка позоришту, култури и уметности. Један од слогана поменуте организације био је „Поведите децу у позориште“.
Нажалост, многима од нас то није пракса или нисмо у могућности да посетимо позоришне зграде. Лепа вест је то што уметност нема границе и она сама често одлута тамо где су деца и млади. Ученици ОШ „Олга Милошевић“ пригодним активностима, прикључили су се обележавању овог значајног дана. У холу школе постављена је изложба фотографија са успешних активности ученика, чланова драмске секције. Такође, постављен је пано нове представе, коју припремају учитељице Слађана Целић, Катарина Поповић и Сања Стевановић, испред ког су ученици могли да се фотографишу. Ученици петог разреда су са наставницом Маријом Јагличић припремили представу „Позоришни бонтон“ коју су извели пред својим другарима у школи.
Сваке године, један од истакнутих чланова Међународне организације позоришних институција и појединаца, пошаље поруку поводом обележавања Светског дана позоришта за децу и младе. Ове године, та част припала је Милени Деполо, драматургу и сценаристи.
ПОРУКА МИЛЕНЕ ДЕПОЛО, ПОДПРЕДСЕДНИЦЕ АСИТЕЖ, ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ 2024
Многи уметници који се баве позориштем за децу веома често користе фразу да је оно важно јер је публика позоришта за децу “будућа публика” позоришта за одрасле. Знам да сви они то говоре из најбоље намере, желећи управо да истакну велики значај позоришта за децу. Међутим, данас, када се широм света обележава Светски дан позоришта за децу, желим да се критички осврнем на ту фразу.
Ми, који се обраћамо малој и младој публици, не би требало да је посматрамо као некакву “будућу публику”, они су САДА, у овом тренутку, наша публика, највреднија на свету. Они САДА упијају приче које им причамо, раширених очију и отворених срца. Они устају и добацују ликовима на сцени. Они навијају за и против њих. Упозоравају их на опасности. Па, која публика толико спремно и без резерве улази у свет који смо изградили на сцени? Велики редитељ Паоло Мађели је, у свом љубавном писму београдском Позоришту “Бошко Буха”, написао: “Сада већ сви знају да, док се одрасли свим силама труде да униште овај свет, деца плове очију упртих у небо, или се провлаче кроз тајанствени тунел све док не пронађу центар наше Мајке Земље и пролазе кроз њу ако то желе. Ући кроз малену рупу на Јужном полу да би купили сладолед на Северном, а вратити се кући у влажном и топлом трбуху кита, за њих је авантура од двадесет минута”.
Заиста смо привилеговани што имамо овакву публику. И да, наравно, они ће, ако им се обратимо са љубављу и поштовањем (и, молим вас, хумором!) заиста остати верна позоришна публика и када одрасту. Али, на нама је да се бавимо овим, САДАШЊИМ тренутком. Да чујемо нашу публику, ослушнемо шта мисли, осетимо како дише. Јер искуство позоришта се не завршава када се завеса спусти. Вредно искуство остаје у нама заувек.
Београд, 20. март 2024.
Милена Деполо
