Православни верници сутра славе Никољдан. Слава за коју се у народу каже да је „половина верника слави, а половина одлази на славу“.
Верници Српске православне цркве сутра обележавају крсну славу посвећену Светом Николи, највећем доброчинитељу, заштитнику путника и домородаца, која се сматра и најмногобројнијом славом у Срба. Постоје многи обичаји који су подразумевани на дан славе, међутим српски верници такође поштују и одређене дан уочи славе. По правилу, домаћини би дан пре Светог Николе требало да припреме славску трпезу и то је све од кућних послова које би требало да обављају. Све остало треба да сачека 21. децембар, односно ни дан након славе не смели ништа значајно да раде што се кућне радиности тиче.
На дан славе породица која слави свеца треба да се окупи уз свећу, славски колач и Оче наш, а за поменутог Светог Николу значајно је и да се му се многе нероткиње моле за потомство
За Светог Николу верује се и да је заштиник путника и сиромашних. Свети Никола је и еснафска слава, он је заштитник лађара, сплавара, рибара и воденичара. Баш зато морнари на овај дан не испловљавају, па се ово зове и ,“водена слава“, а верује се да на сутрашњи дан требало одложити сва планирана путовања.
Како је животни идеал Светог Николе било помагање сиромашнима и деци, обичај да се и на овај дан помаже млађим нараштајима, али и онима који немају колико је ко у могућности, јер је он волео децу и ревносно бринуо о њима. Зато је традиција да се даривају ораси, лешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.
Још једно од правила које налаже веровање и традиција јесте да, уколико отац дели славу синовима, јесте да један узме летњег, а други зимског Светог Николу као дан обележавања свог свеца.
