Како је потом саопштено, сви заражени имају тешку клиничку слику, односно упалу мозга. Вирус Западног Нила, ако се искомпликује, може да доведе и до фаталног искода.
Реч је о потенцијално тешком вирусном обољењу које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац вируса Западног Нила је Кулекс пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас, а први случај заразе грозницом Западног Нила икада примећен је и идентификован у области Западни Нил у Уганди још 1937. године.
Данас је овај вирус најраспрострањенији вирус који преносе инсекти на свету и може да зарази људе, птице, комарце, коње и друге сисаре.
Током 2010. године еколошки фактори у Централној Европи и земљама Медитерана су погодовали ширењу вируса Западног Нила на људе, тако да је у области централне Македоније у северном делу Грчке први пут регистрована епидемија овог обољења у хуманој популацији.
У периоду од 2007. до 2012. године на територији Републике Србије спроведене су четири студије које су указале на преношење вируса Западног Нила у популацији комараца, птица и коња.
Ти резултати били су повод Институту за јавно здравље да 2012. имплементира надзор над грозницом Западног Нила у људској популацији. Од 1. јуна до 15. новембра на целој територији Републике спроводи се интензиван, а ван тог периода и пасиван надзор над грозницом Западног Нила. Први случај вируса Западног Нила у хуманој популацији, у овој сезони, подсећамо, забележен је 23. јула код мушкарца старости 80 година са територије Београда.Пријављени случајеви заражавања вирусом Западног Нила забележени су:
- 3 случаја у Јужнобанатском округу
- 2 случаја у Београду
- по 1 случај у Јужнобачком, Севернобачком и Браничевском округу
Такође, на територији Мачванског округа регистрован је и један случај грознице Западног Нила са вероватним местом заражавања у Грчкој, подсећају из Института „Батут“.
Основни начин преношења болести изазване вирусом Западног Нила је убод зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви инфицираних птица и тако заражени комарци преносе инфекцију на људе и друге животиње.
Знатно ређи пут преношења је трансфузијом заражене крви, трансплантацијом ткива заражених/оболелих особа или вертикално, са заражене мајке на дете током дојења или трансплацентарно, наводе из „Батута“.
Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта, а како напомињу стручњаци, резервоар заразе су многе врсте дивљих и домаћих птица.
Овај вирус може да прође без икаквих симптома, међутим, неки симптоми су подсећају на обичну прехладу, стомачни вирус или вирус грипа, са чим лако могу да се помешају.
Симптоми грознице Западног Нила обично се јављају од трећег до 14. дана након убода зараженог комарца.
Око 20 одсто заражених особа има благу клиничку слику у виду:
- грознице
- главобоље
- мучнине
- повраћања
- отока лимфних жлезда или појавом осима на кожи груди, леђа или стомака
Поменути симптоми обично пролазе у року од пар дана, мада су забележени случајеви када је обољење трајало и више недеља.
Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике, односно неуроинвазивног облика болести, објашњавају из „Батута“. Тада се поред главобоље и грознице јављају и симптоми који указују на теже обољење попут:
- укочености врата
- ступора (стање утрнулости готово свих функција праћено летаргијом, укоченошћу и безвољношћу)
- дезоријентације
- коме
- тремора
- конвулзија
- мишићне слабости
парализе
Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима, као што је и упала мозга коју имају сви тренутно заражени у Србији.
Присуство инфекције вирусом Западног Нила потврђује се лабораторијски, а тежа клиничка слика јавља се чешће код особа преко 50 година старости код којих су пристна друга хронична обољења попут дијабетеса, кардиоваскуларних болести и друго.
