Сезона традиционалног свињокоља и већа тражња за товним свињама, посебно грла тежине око 100 килограма на подручју пчињског региона условили су раст цене ове категорије свиња, па је доминирао износ од 250 дин/кг, преноси СТИПС.
Где је забележен пад, а где раст цене прасића и товљеника?
Окупна цена товне јунади телесне масе изнад 480 килограма била је виша у првој недељи децембра у односу на последњу седмицу новембра у кланичама на подручју средњебанатског региона, јер је доминирао износ од 530 дин/кг, преноси СТИПС.
Раст откупне цене крава за клање забележен је у Ужицу, јер је на сточној пијаци у овом граду преовладавао износ од 300 дин/кг. У кланичама на подручју подрињског региона евидентиран је пад откупне цене товних бикова СМ расе тежине изнад 500 килограма, јер је доминирао износ од 480 дин/кг.
„Нижа је била откупна цена товних бикова СМ расе телесне масе изнад 500 килограма у кланичама на подручју златиборског региона где је доминирао износ од 460 дин/кг. Клани-чари са подручја јабланичког региона откупљивали су товне бикове СМ расе по доминантој цени од 440 дин/кг и краве за клање СМ расе по доминантној цени од 240 дин/кг“, наводи се у новом извештају.
У кланичама на подручју пиротског региона забележен је откуп телади СМ расе телесне масе до 160 килограма од пољопривредних произвођача по доминантној цени од 800 дин/кг. За откупљене бикове СМ расе теже од 500 килограма клани-чари су најчешће плаћали 550 дин/кг, док је доминантна откупна цена крава за клање у овом периоду износила 250 дин/кг.
Прасићи до 400 дин/кг
У околини Новог Сада забележена је нижа откупна цена прасади у категорији од 16 до 25 килограма, а више су биле откупне цене обе категорије товних свиња.
„Доминиантна цена прасади износила је 280 дин/кг. За откупљене товљенике од 80 до 120 килограма клани-чари су протекле седмице плаћали 210 дин/кг, а за товне свиње теже од 120 килограма 200 дин/кг.“
Откупна цена товних свиња тежине од 80 до 120 килограма била је виша у односу на претходни период и у кланичама на подручју средњебанатског региона, где је доминирао износ од 240 дин/кг. Раст откупне цене евидентиран је и у категорији крмача за клање (180 дин/кг).
„Сезона традиционалног свињокоља и већа тражња за товним свињама, посебно грла тежине око 100 килограма на подручју пчињског региона условили су раст цене ове категорије свиња, па је доминирао износ од 250 дин/кг. На пијаци живе стоке у Врању могла су се пазарити прасад телесне масе од 16 до 25 килограма и товне свиње телесне масе од 80 до 120 килограма“, преноси СТИПС.
Благи пад откупне цене прасади тежине од 16 до 25 килограма забележен је у кланичама на подручју севернобачког региона, где се откуп најчешће одвијао по цени од 275 дин/кг. Доминиантна откупна цена прасади телесне масе од 16 до 25 килограма износила је 280 дин/кг, док су за откупљене товне свиње телесне масе од 80 до 120 килограма клани-чари са подручја јабланичког региона протекле седмице плаћали 180 дин/кг.
На пијаци живе стоке у Пироту су се продајне цене прасади телесне масе до 15 килограма и прасади телесне масе од 16 до 25 килограма изједначиле, јер код обе категорије доминира износ од 400 дин/кг.
Благи пад цене јагњади
На подручју подрињског региона била је нижа откупна цена јагњади, па је доминирао износ од 430 дин/кг. Благи пад откупне цене јагњади евидентиран је у кланичама на подручју севернобачког региона. Доминирао је износ од 440 дин/кг.
„На пијаци живе стоке у Лесковцу су се током прве седмице децембра могла пазарити јагњад по доминантој цени од 500 дин/кг, јарад по цени од 400 дин/кг, а за овце су потенцијални купци требали да издвоје 200 дин/кг.“
Клани-чари са подручја браничевског региона протекле су седмице откупљивали јагњад по доминантној цени од 500 дин/кг и овце код којих је доминирао износ од 200 дин/кг.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Отпуштена (22) јер је упорно долазила на посао раније
Двадесетдвогодишња службеница из Шпаније отпуштена је из фирме у шпанском граду Аликанте након што је више пута долазила на посао и до 40 минута пре почетка своје смене, упркос вишеструким упозорењима да то не чини.
Према наводима послодавца, радница је од 2023. године редовно стизала између 6.45 и 7 часова, иако је њена смена почињала у 7.30, преноси локални дневни лист Информацион.
Компанија је истакла да њен прерани долазак није имао сврху, јер није могла да започне рад пре званичног времена, а у више наврата је покушала чак и да се пријави у апликацији за евиденцију рада пре него што би уопште ушла у просторије фирме.
Након неколико усмених и писаних упозорења, запослена је наставила исту праксу и према документима достављеним суду, још најмање 19 пута дошла је прерано.
Послодавац је то оценио као озбиљну повреду радне дисциплине и непоштовање инструкција надређених.
Радница је покушала да оспори решење о отказу пред Социјалним судом у Аликантеу, тврдећи да је реч о неоснованој одлуци.
Међутим, суд је стао на страну послодавца, закључивши да је упорна непримерена пракса долазака представљала „озбиљно кршење радних обавеза”.
