Многи верују да је довољно имати тестамент или се ослонити на законско наслеђивање, али реалност је често другачија.
Адвокат Иван Симић рекао је за РТС да у поступку наслеђивања треба савесно поступити, док председник Управног одбора удружења кластерне некретнине Ненад Ђорђевић наводи да благовремено након оставинске расправе наслеђену некретнину треба укњижити, како не би било проблема приликом потенцијалне продаје.
Адвокат Иван Симић рекао је за Јутарњи програм да наследници првенствено треба да буду одговорни у судском поступку и да, уколико је могуће, попишу имовину свог оставиоца.
„Суштина је да сваки грађанин предупреди неки будући проблем. Треба да учествује у поступку, који се данас најчешће води пред јавним бележником, да попишу своју имовину и буду савесни. Не тражити оно што није ваше и учествовати у поступку где се ви јављате као наследници“, рекао је Симић
Ненад Ђорђевић наводи да на тржишту некретнина нема разлике између оних које су стечене куповином, наслеђивањем или неким другим правним послом и да то не утиче на њихову цену.
„Када се деси неки спор око наследства некретнине, прво мора он да се реши да би се продала“, истакао је Ђорђевић.
Тестамент најчешће не решава ништа
Тестамент јесте правни инструмент који је најчешће заступљен у пракси, али адвокат Симић истиче да он најчешће не решава ништа.
„Тестамент јесте нешто што је по законској снази иза законског реда наслеђивања. Поред тога имамо и наследно-правне уговоре, као што су уговори о расподели имовине за живота и уговори о доживотном издржавању и тек након њих иде тестамент“, објашњава Симић и додаје да то што оставилац оставља као своју жељу не значи да ће у пракси заживети.
Симић је рекао да је нужни део углавном најчешћи разлог за оспоравање тестамента.
„Ниједан оставилац колико год да је стекао или је моћан, не може повредити ничије право на нужни део у односу на своје наследнике и то је просто тако. Некада се и оставиоци просто заиграју и оду у ситуацију да мисле да су изнад закона“, рекао је Симић.
Наслеђено уписати у катастар како би се продало
Ненад Ђорђевић наводи да нема разлике између имовине стечене наслеђивањем и неким другим правним послом.
„Да би се извршио промет, треба укњижити и уписати у катастар наслеђену непокретност, Имамо у пракси да раније, пре десет, двадесет година, једна велика количина некретнина је наслеђивана, постоје оставинска решења, а наследници нису спровели кроз катастар. То се сада спроводи по службеној дужности. Оно што је наслеђено треба да се упише прво у катастар да би се продало“, наглашава Ђорђевић.
Ђорђевић истиче да је домаћи закон либералан у вези пореза на наслеђивање и поклон и да не постоји порез на наслеђе.
„Пореске стопе су доста високе и ако имате већу количину некретнина стимулише вас да их продате зато што не можете платити порез. Те стопе могу да досегну 30, 40 и више процената. Код нас је то у првом наследном реду стопа нула и због тога имамо велику количину некретнина као нација у свом власништву. Преко 90 одсто породица има некретнину у власништву и оне се наслеђују“, рекао је Ђорђевић.
Ђорђевић апелује на наследнике да благовремено покрену оставинску расправу и напомиње да је сваки договор између наследника везано за наслеђену имовину бољи од продаје путем извршења, зато што ће добити бољу цену у сваком случају.
„Када неко премине, деси се да наследници у два колена не спроведу оставинску расправу и да то раде после двадесет, тридесет година. Урадите одмах оставинску расправу, укњижите непокретности и онда је продајте“, истакао је Ђорђевић.
РТС
