Како пише Еуронеwс Србија, од наредне школске године у основним и средњим школама у одељење максимално може да се упише 28 ученика, док је до сада могло 30.
Ако се има у виду да су гимназије у просеку уписивале по 10 одељења, то значи да ће ове године уписати 20 ученика мање. То је две трећине једног одељења. Наставници кажу да ће смањење броја ученика у одељењу повећати уписни праг за бод, два, а можда и три.
На то треба да рачунају родитељи, али и ученици када бирају средњу школу коју ће уписати. Уколико се буду опредељивали према бодовном прагу од прошле године, треба да рачунају да он ове године неће бити исти.
Измене закона о основном и средњем образовању усвојене су прошле године, али ступају на снагу од школске 2024/25. године и односе се само на одељења првог разреда.
Према садашњим прописима одељења броје до 30 ученика, док Закон о основном образовању предвиђа да изузетно, одељење истог разреда у основној школи може да има до 33 ученика, уз сагласност Министарства просвете.
Новим прописима број ученика је смањен за два, а у основним школама изузетно, одељење истог разреда може да има до 31 ученика, такође уз сагласност Министарства просвете
Марков: Обратите пажњу, биће уписивано и до 20 ученика мање
Александар Марков из Форума београдских гимназија каже да родитељи малих матураната и мали матуранти треба да обрате пажњу јер ће у просеку београдске гимназије уписивати 16 до 20 ученика мање у односу на претходне године.
„По одељењу ће бити два ученика мање. Просечна гимназија у Београду има осам до 10 одељења, што значи да ће гимназије уписивати 16 до 20 ученика мање. То није занемарив број. То је две трећине једног одељења и неминовно ће довести до подизања уписног прага“, рекао је Марков за Еуронеwс Србија.
Наравно, уписни праг увек зависи и од тога како се уради завршни испит, али Марков сматра да ће га смањење броја ученика у одељењима додатно подићи.
„Ако знамо да на упису у средњу школу пресуђује децимале, онда то није занемариво и може да пресуди да ли ће дете уписати жељену школу или не. На то родитељи треба да обрате пажњу. Када кажемо два ученика по одељењу не делује као нека велика промена, али може да утиче на упис“, појашњава Марков.
У гимназијама није планирано да се повећава број одељења, а Марков сматра да не би ни требало размишљати у том правцу, већ у правцу подизања квалитета.
„Ово би могло неминовно подићи квалитет најпопуларнијих школа, јер ће селекција бити боља. Мислим да не треба повећавати капацитете, јер постоји велики број стручних школа које не могу да попуне уписне квоте. Најважније је да ученици неће остати неуписани, али сигурно неће сви моћи да упишу жељену школу“, навео је он.
Борба против вршњачког насиља
Смањење броја ученика у одељењу предложено је у склопу мера за борбу против вршњачког насиља.
Синдикати су тражили да у одељењима максимално буде по 24 ученика, али је Министарство просвете изашло са компромисним решење од 28 ученика. Та новина је унета у измене закона о основном и средњем образовању.
Према садашњим прописима одељења броје до 30 ученика, али уз сагласност Министарства просвете може да има до 33 ученика. То је задржано и у новим прописима.
Одељења сада могу да имају максимално 28 ученика, а уз сагласност Министарства просвете могу да имају до 31 ученика.
