Он је додао да можемо очекивати повећања цена појединих категорија меса као и угоститељских услуга и туристичких аранжмана као и осталих ствари на које грађани фокусирају своје слободно, празнично време. Акције су у малопродаји већ почеле и да ће нас трговци мамити снижењима на актуелне производе попут јаја и сувомеснатих производа.
Мијушковић наводи да можемо говорити о томе да ће доћи до неке стабилизације цена оног момента када тај пик тражње опадне.
“Не очекујем да ће доћи до неких драстичних варирања цена али може се десити да дође до несташице неких категорија артикала. Ево сад баш трговци јављају да је ћумур дефицитаран због роштиља који ће се организовати и да је његова цена прилично нестандардна, односно да се не може говорити о некој очекиваној просечној цени, већ знатно варира од објекта до објекта“, каже Мијушковић.
Припремајући богату трпезу спремни смо и да се задужимо, купујемо преко мере, а вишак хране бацамо иако је све више гладних.
“У Србији се на годишњем нивоу према подацима Банке хране баци око 770.000 тона хране. Очекује се да ће се управо отпад од хране повећати са количином потрошње у овом периоду, а то је негде за 40 одсто. Ако знамо, по неким подацима да један Београђанин, рецимо, направи 300 грама отпада, сада ће бити минимум 450“, рекла је за РТС Санида Кларић из хуманитарне организације Банка хране.
