ТОМИСЛАВ ГРУЈИЋ, СЛАВКО МАТЕЈИЋ, ЗЗ АЗАЊА И КУД СЕЛЕВАЦ ДОБИТНИЦИ НАГРАДА НА ЗАВРШНОЈ СВЕЧАНОСТИ СУСРЕТА СЕЛА У ЈАБУЦИ

Културно – просветна заједница Србије и Месна заједница Јабука код Панчева, организовали су завршну свечаност ”Сусрети села Србије” за 2020.годину. Села из општине Смедеревска Паланка, освојила су четири признања. Златне медаље су припале, Томиславу Грујићу ”Груји” из Азање, за писање књиге о Азањцима и великом доприносу сеоске културе. Златна медаља припала је и Славку Матејићу из Влашког Дола за производњу меда. Поводом 127. година постојања и непрекидног рада признање је припало Земљорадничкој задрузи Азања, као најстаријој у Србији.

ТОМИСЛАВ ГРУЈИЋ ”ГРУЈА”

Томислав Грујић ”Груја” из Азање хроничар села и завичајног стваралаштва, написао је књигу под називом ”ИЗ АЗАЊЕ БРЕ ” и приредио већи број изложби. Хроничар Томислав Грујић”Груја”годинама записује згоде и незгоде мештана Азање, највећег села у Србији и тврди да му је све у књизи истинито. Азањци су народ, увек спреман за шалу па кажу ”Нисмо ми људи ми смо Азањци”, сада се поздрављају са ”Добар дан људи и Азањци”.
Једна анегдота из књиге.
– Питали Азањца да ли се плаши грађанског рата.
– Зашто да се плашим, ми живимо на селу.
Једна прича из књиге о судском спору између Азањаца и Селевчана Азањци и Селевчани дуго су водили судски спор, нису могли да се договоре чији је засеок Шљивање. Ни Књаз Милош није могао да реши спор, Азањци никако нису пристајали на поделу. Селевчани предложе да спор реше бојем. Азањци се досете и преко ноћи дотерају стотину воловских кола, па окрену руде ка Селевцу. Пошаљу вест у Селевац да су укопали артиљерију и да спремни чекају ривала. Селевчани са свог положаја помисле да је стварно артиљерија, колске руде су изгледале као топовске цеви, одустану од боја и повуку се у своје село.

Груја је у својој књизи објавио 1700 надимака Азањаца. Када се ради о писању, Груја у велико припрема књигу ”Азањски свирачи”, у којој је највише обрадио хармоникаше, док је у припреми и роман ”Станоје” Груја је један престижан колекционарски учинак, као сакупљач претворио у изложбе. Сакупио је вредну збирку од неколико стотина етно предмета, има чутурицу стару 190 година. Доста предмета је добио бесплатно, под налетом новог времена и технике, многи једва чекају да се ослободе старине. То му је добро дошло да употпуни своју збирку, која је једна од вреднијих у Шумадији. Једна од изложби била је и ИЗЛОЖБА КУДЕЉА. Изложба фотографија, АЗАЊЦИ од 1850. до 1950. године. Изложба поводом 90 и 100 година постојања Земљорадничке задруге. Учествовао је на првој и другој Азањској погачијади, Смедеревској јесени, на Београдском сајму прехране.

На четвртој Азањској погачијади 2000. године, приказ чобанске колибе и готовљење старинских јела. Наредне године на Азањској погачијади, приказ сеоске колибе и живот у њој под називом ”У ливади под јасеном”. Представио се Чачанима у њиховом Дому клутуре, као и Научно- истраживачком центру Више школе унутрашњих послова на Авали. Томислав Грујић је племенит човек, 177 пута добровољно је дао крв и држи рекор за општину Смедеревска Паланка и Велика Плана.

Славкo Матејић 64.године, пчелар из Влашког Дола општина Смедеревска Паланка.

Пчеларством је почео да се бави од 1981.године, као пчелар заљубљеник и хобиста, до самосталног пчеларског привредника. Развио је пчелињак, заокружио технологију са свим техничко – технолошким решењима, обезбеђујући егзистенцију своје породице у временима када је због гашења фабрике ”Гоша” остао без посла у струци.

Своја искуства у области апитехнологије износио је на бројним предавањима, проверавајући себе и друге у исправности поступака који се више деценија испитују и потврђују на пчелињаку. Идеја водиља му је да помогне свим заљубљеницима у медоносне пчеле и младим људима који желе да ”уплове” у свет пчеларства, како би прескочили почетничке муке овог племенитог заната, са доста разрешених, али и замршених проблема искусног пчелара, што је слово у буквару сваремене пчеларске производње.

Ангажован је био од Института за економику пољопривреде из Београда, а под покровитељством Фондације ”Ана и Владе Дивац” предавач на скупу младих пољопривредника у Блацу, који су осим теоријске прошли и практичну обуку, радионицу на пчелињаку. Исте 2019.године у мају у Свечаној сали скупштине града Ужице, одржао је предавање за младе са територије Златиборског округа. Поводом Дана планете земље, ове године 22.априла у основној школи Вук Караџић у Смедеревској Паланци Матејић је ученицима 4-2 одржао предавање из основе пчеларства и едукативну презентацију. Пројекат у ”Земљи пчела” ученици су са својом учитељицим започели истраживачким задацима са циљем да упознају грађу и анатомију пчеле, живот унутар кошнице, али и поделу рада унутар кошнице. Дугогодишњи је члан Савеза пчелара организација Србије и носилац бројних признања СПОС-а, од којих су нека. Повеља СПОС а, Златна медаља и звање ”Заслужни пчелар”, Диплома ”Професор Јован Живановић” Активно учествује на бројним  саветовањима пчелара широм Србије.

Актуелно пчелари са 150 пчелињих заједница у ЛР кошницама и осим што пчелари ”на мед”, бави се сакупљањем полена, али и сакупљањем пчелињег отрова, што је апитехнички поступак за који сматра да је виза за будућност. Славко Матејић из Влашког Дола, општина Смедеревска Паланка је ”селећи пчелар” и у току једне пчеларске сезоне, пчеларске заједнице сели на пашу уљане репице, багрема, липе, сунцокрета. Славко Матејић годишње произведе и до четири тоне меда, климатски услови диктирању количину, рекордне године су биле 1999, 2011, 2012.година, када је укупан унос само на багремовој паши износио и до 50.кг.

ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА АЗАЊА

Земљорадничка задруга Азања основан је 11.марта 1894.године и најстарија је у Србији.Задруга је дуги низ година била окосница за развој читавог региона. Од свог оснивања до данас прошла је кроз тешка турбулентна времена. У једном тренутку је имала око 250 запослених радника и око стотину коопераната и задругара. Задруга живи и данас, и зато има титулу најстарије у нашој земљи, за три године треба да обележи редак јубилје, 130.година свог постојања. Тренутно задруга се налази у једној комплексној ситуацији, мора да ради нови план и програм реорганизације. У току је одлучивање повериоца код Привредног суда, када је задруга саставила финансијске билансе, она није у губитку већ послује позитивно. Из разноразних разлога Задруга своја потраживања тешко може да напалати. Уз то потраживања државе су немилосрдна, ту је пореска управа и Електопривреда Србије.
Задруга је и поред севега тога жива, ради и функционише. Ради онолико колико може, ако се врати својина задрузи, она ће да реши све своје проблеме. Задруга је имала велику подршку и помоћ од Задружног савеза Србије и њеног председника Николе Михајловића. Уколико после одлуке Привредног суда све буде какао треба и повериоци се изјасне позитивно, задруга ће и даље да настави свој тренд и живће дуго, дуго…

КУД СЕЛЕВАЦ

КУД Селевац основан је 2011. године, и броји око 100 чланова, распоређених у три ансамбла, дечији, први и извођачки. Оно што их чини посебним је то што су сви чланови друштва из Селевца.

Све кореографије које ансамбли изводе су аутентичне и аутор свих је Владан Урошевић, који је и председник друштва. КУД Селевац је учесник многобројних фестивала и добитник многих награда од којих су најзначајније прво место на фестивалу Крени коло у Врчину, друго место на Јасеничком прелу, неко од прва три места на на многим међународним фестивалима као и прва места за аутентичну ношњу и кореографије најприближније изворним кореографијама.

На свечаности приликом додела признања, у Дому културе у Јабуци одржан је Културно-
уметнички програм, који су увеличале естрадне звезде, Данка Стоиљковић са својом групом
”Бројаница”и Раде Јоровић. Данка Стоиљковић микрофон је узела и на заједничком ручку свих учесника покрај Тамиша.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/tomislav-grujic-slavko-matejic-zz-azanja-i-kud-selevac-dobitnici-nagrada-na-zavrsnoj-svecanosti-susreta-sela-u-jabuci/