Међународни дан планина обележава се сваке године 11. децембра, с циљем подизања свести о значају планинских екосистема, њиховој заштити и одрживом развоју.
Овај дан установила је Генерална скупштина Уједињених нација 2003. године, као одговор на све већу потребу за очувањем планинских подручја и унапређењем живота људи који у њима живе.
Сваки Међународни дан планина има посебну тему која скреће пажњу на одређени аспект планинских региона, попут заштите биодиверзитета, утицаја климатских промена, важности културе и традиције, или значаја планинског туризма за локалне заједнице, истиче Планинарски савез Србије.
Поруке које се шаљу поводом овог дана наглашавају кључну улогу планина у очувању природне равнотеже и осигуравању основних ресурса попут воде, хране и енергије. Планински предели се простиру на око 27% копнене површине Земље, пружају станиште за око 15% светске популације и извор су воде за половину човечанства. Ипак, оне су међу најугроженијим екосистемима, суочене с климатским променама, деградацијом земљишта, губитком биодиверзитета и друштвено-економским изазовима. Поред еколошких вредности, планине имају и велики културни значај.
Кроз историју, планине су биле инспирација уметницима, песницима и научницима. Многе планине су свете за локалне заједнице и играју важну улогу у религијским и духовним традицијама. Туризам у планинским регионима доприноси локалним економијама, али истовремено може представљати и изазов у погледу заштите природних ресурса.
Планине су извори живота. Из њих теку реке које нас напајају, хране и повезују.
А у самом срцу тих планина налазе се глечери, тихи чувари воде и времена.
Међународни дан планина посвећен глечерима
Овогодишњи Међународни дан планина посвећен је глечерима – симболима чистоте, али и упозорењу човечанству. Топљење глечера данас није само природни процес: то је знак климатских промена које угрожавају снабдевање водом, пољопривреду, енергетику и живот заједница широм света.
Зато је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) ову годину посветила теми глечера:
„Глечери су важни за воду, храну и средства за живот – у планинама и шире“.
Глечери обезбеђују воду за више од 1,9 милијарди људи, подржавају пољопривреду и хидроенергетику, и представљају незамењиве архиве климе – живе сведоке прошлости наше планете.
Међународни дан планина позива нас да:
• чувамо глечере као природне резервоаре живота,
• подржимо истраживања и мере заштите,
• и не заборавимо да свака кап која истопи лед – нестаје из нашег будућег извора.
Ова година, 2025. је проглашена Међународном годином очувања глечера. Нека Дан планина буде још једна прилика када ћемо сви заједно – планинари, научници, наставници, ученици и љубитељи природе – подићи глас у одбрану планинских вода, шума и леда.
Планине нас спајају.
Глечери нас опомињу.
Будућност зависи од онога што урадимо данас.
Фото: ПОСК Јасеница
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: У Америци праве нови бизаран мед!
У Америци праве нови бизаран мед односно Уу околини Вашингтона појавила се нова, бизарнија врста меда а извор му није цвет, већ инсект.! …
Ова прича звучи као научна фантастика, али је потпуно стварна и већ изазива велику пажњу пчелара, научника и љубитеља необичне хране.
Последњих година пчелари у регији ДЦ-а (Вашингтон, Мериленд, Вирџинија) почели су да примећују веома тамне, густе и ароматски сасвим другачије серије меда. Уместо уобичајене цветне слаткоће, нови мед има димљени, готово „цигаретнији“ укус, са нотама карамела, сирупа и нечега што подсећа на старе лековите пастиле за грло.
На први поглед делује као да је природа нагло променила правила. Али објашњење је врло конкретно и прилично необично.
Пчеле у Вашингтону почеле су да сакупљају слатку течност коју излучује Споттед лантернфлy, (Пегави лантерф) инвазивна врста скакавца која се последњих десет година агресивно шири источним делом САД-а.
Уместо цветног нектара, пчеле користе хонеyдеw слатки, лепљиви нуспродукт који инсект избацује након што сише сок са дрвећа. Другим речима: пчеле праве мед од излучевина скакавца.
И то није само ретка појава у неким државама се већ производи у великим количинама.!
Spotted lanternfly (Lycorma delicatula) сише сокове из биљака као што су јавор, орах, винова лоза и Tree-of-Heaven (Ailanthus altissima). Овај сок је изузетно богат шећером, а инсект га уноси више него што може да пробави. Вишак једноставно испушта.
Та излучевина се у свету ентомологије назива „хонеyдеw“, и није потпуно непозната. Многе врсте лисних ваши и дрвених вашију такође производе хонеyдеw, и пчеле га повремено скупљају. Али разлика је у количини.
Лантернфлy се множи екстремно брзо и ствара невероватну количину хонеyдеw-а, толико да дрвеће изгледа као да „цури“, а листови и под испод њих постају потпуно лепљиви. У неким случајевима аутомобил паркиран испод зараженог дрвета постане облепљен слатком, сјајном течношћу већ после пар сати.
За пчеле, које стално траже извор шећера, оваква ситуација је као отворен шведски сто.
Кад у околини нема довољно цветног нектара или када су лантернфлy популације екстремно велике пчеле прелазе на хонеyдеw као главни извор.Резултат: мед који је генетски потпуно другачији од цветног меда.
Какав је укус лантернфлy меда?
Пчелари га описују као нешто што никада раније нису пробали.Најчешће карактеристике:
врло тамна боја (понекад тамнија и од шумског меда)
густ, лепљив, налик меласи
димљене и карамеласте ноте
понекад слабији цветни мирис или га уопште нема
необичан ретро укус попут биљних бомбона или старих лековитих пастила
Неки пчелари кажу да је ароматски „прејак“, други да је „пријатно земљан“, а трећи тврде да је другачији али изненађујуће укусан.Занимљиво је да се људи који воле специјалне врсте меда лако „навуку“ на овај укус због његове комплексности. Док се традиционалним потрошачима често не допадне одмах.
Да ли је лантернфлy мед безбедан?
Да! Пчеларски и универзитетски тимови који су проучавали овај феномен кажу да је хонеyдеw од лантернфлy-ја потпуно безбедан за конзумацију.Разлог је једноставан:
Инсект се храни биљним соковима, а не нечим токсичним.
Хонеyдеw је практично биљни шећер, само филтриран кроз тело инсекта.
Пчеле га потом прерађују, као што раде и са нектаром.
Неки научници наглашавају чак и могуће бенефите: хонеyдеw медови (не само овај, већ генерално) знају да буду богати антиоксидансима и да имају високу проводљивост због минерала.У Немачкој, Швајцарској и Пољској хонеyдеw мед је веома цењен и сматра се деликатесом.
Реакције су потпуно подељене:Једни га мрзе: кажу да има “прејак” и “непријатан” укус, да га не желе у понуди и да им је покварио целу серију меда.Други га продају као специјалитет: људи који воле необичне укусе купују га из радозналости, чак и по вишој цени.
Има и пчелара који га мешају са обичним медом да „ублаже“ укус. Занимљиво, у неким деловима Пенсилваније и Њу Џерсија овај мед се већ продаје као локална атракција.
