Од 1. марта над Србијом се развила топла ваздушна маса познатија као “топлотна купола”, што је условило температуре нешто изнад просека за ово доба године, док дугорочне прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ) најављују врело лето и топлотне таласе. Метеоролози откривају како нас време очекује у наредном периоду.
С обзиром на то да се 1. март у метеорологији узима као почетак пролећа, за разлику од астрономског рачунања, топлотна купола није стандардни метеоролошки феномен за ово доба године, наглашава метеоролог Горан Михајловић.
Шта је топлотна купола
Топлотна купола илити топла ваздушна маса у комбинацији са високим ваздушним притиском представља термобарички гребен, систем у пољу притиска који онемогућава продор атлантског ваздуха на копно.
– У питању је један систем у пољу високог притиска, који онемогућава продор, пре свега, атлантског ваздуха на копно, што је карактеристично за пролеће, и у том смислу имамо нешто што није баш типично време – објашњава метеоролог.
Температуре већ изнад просека
С друге стране, то нам се дешавало и претходних година, а генерално је март месец познат по променљивости, због чега је у народу и добио име “Баба Марта”, јер уме да изненади брзим променама времена, било са снегом, било са високим температуром.
Како наглашава метеоролог, тренутно су у марту на територији Србије температуре изнад просека.
– Ово јесу високе температуре. Просек за ово доба године је негде између 7 и 14 степени за максималну температуру, а с обзиром на то да за викенд и почетак наредне недеље очекујемо и преко 20 степени, биће јако топло. За викенд ће бити мало ветра, пре свега у кошавском подручју, Јужни Банат, доње Подунавље, Поморавље. Ово ће се задржати до средине наредне седмице, а затим следи нешто кишовитији период, што ће бити добро и за пољопривреду и хидролошку ситуацију јер није било неког озбиљнијег снега који би донео влагу у дубље слојеве земљишта – наводи метеоролог Михајловић.
Метеоролог Ристић такође је говорио о овој појави и најавио долазак топлог времена, а затим кишу која доноси песак из Сахаре.
Глобални пораст температура
Додаје да за Србију постоје егзактни подаци за последњих 150 година, али генерално, последњих 30 година постоји тренд глобалног пораста температуре, односно тренд климатских промена.
– Наравно да ћемо и даље имати те нагле промене, касне мразеве, али интензитет тих појава и учесталост је све мања – напомиње метеоролог.
У нашем одвојеном тексту прочитајте дугорочну временску прогнозу за пролеће и лето 2025. године.
Пред нама никад топлије лето
Просечна годишња температура порасла је за готово 2 степена Целзијуса, што је брже од глобалног просека. Према прогнози Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) ове године нас очекује врело лето са мало падавина, а први топлотни таласи десиће се у јулу.
Како се наводи у дугорочној прогнози РХМЗ током јуна, јула и августа у Србији очекује нас топлије време од просечног. У Београду и широј околини средња максимална температура ваздуха током јуна биће око 27,7 степени.
Циклон Алфред
Према најновијем извештају Метеоролошког бироа, циклон “Алфред” категорије два стигао је до Аустралије. За јужну хемисферу ово представља крај лета и период формирања тропских циклона.
– Оно што је необично у овом случају јесте што је овог пута настао нешто јужније у хладнијем подручју, јер се ове појаве везују углавном за топли део хемисфере, али није да се није дешавало. Дакле, кад се погледа историјски, пре 50 година је постојао један развијен циклон, са друге стране имали су и пре 20 година сличну ситуацију, само што је путања циклона избегла североисточни део Аустралије и становништво није имало последице – напомиње Михајловић.
Категорија два значи да удари ветра достижу између 150 и 170 км на час. Обилне падавине процењују се на 400-500 милиметара у укупној епизоди, а рецимо Београд има просечне годишње падавине око 750-800 милиметара, додаје метеоролог.
Ово су феномени који у метеоролошком смислу трају релативно кратко. За два до три дана ће порасти притисак, тако да неће више бити тог разорног удара.
Топљење и померање глечера
У извештају Светске метеоролошке агенције Уједињених нација наводи се да су се глечери широм света смањили више него икада у периоду од 2011. до 2020. године. На Антарктику је изгубљено више од 75 одсто леда у поређењу са претходних 10 година, а ова забрињавајућа вест може утицати на све екстремније временске услове у Србији којима већ сведочимо.
Ледени брег који се насукао код Јужне Џорџије, већ осамдесетих година је откривен да се одвојио од Антарктика и научници су пратили његово кретање.
– Удар леденог брега доноси проблем за тај живи свет које оваква ледена маса у том приобалном подручју уништава. Са друге стране, научници процењују да може имати и један позитиван ефекат, с обзиром да носи доста хранљивих материја за микросвет планктона и да ће природа то да избалансира – истиче метеоролог Горан Михајловић.
Ледени брег се већ смањио на неких 3200 квадратних километара, али касније када дође до одвајања комада леда, то може донети проблеме у пловидби и локалним рибарима, али у сваком случају то је природни феномен, а са друге стране, климатске промене и глобални пораст температуре утиче на све ове процесе, наглашава метеоролог Горан Михајловић на крају гостовања у Јутарњем програму.
блиц.рс
