Просечне плате у пекарској индустрији у последња три месеца кретале су се од око 96.000 до 117.000 динара.
Подаци сајта Инфостуд показују да је конкретно за целу прошлу годину било 288 огласа за посао у пекарској индустрији. Током ове (за првих девет месеци) објављено је 218 огласа за неке од послова.
Када су у питању конкретне позиције, рецимо за посао пица мајстора, прошле године било је 124 огласа, а током ове, до сада их је било 90. У просеку готово исти број на месечном нивоу.
Истовремено, просечан број конкурисања по огласу за позицију пекара порастао је са 12 колико је било током 2024. на 27 током ове године. То имплицира да је потражња за овим занимањем и даље висока, али послодавци углавном настоје да задрже постојеће раднике.
На тржишту Србије тренутно послује више хиљада малих и средњих пекара, уз неколико великих индустријских произвођача који снабдевају продајне ланце.
Форбс Србија направио је листу топ 12 пекара које остварују највеће приходе. Оно што се може видети из јавно доступних података, на листи пекара са највећим приходима очекивано доминирају највеће компаније.
Али, међу њима су и четири мање пекаре. Такође, карактеристично је да су све оне прошле године оствариле веће приходе него 2023.
Прву позицију са оствареним укупним приходима у протеклој години од 16,6 милијарди динара држи Привредно друштво за поизводњу хлеба и пецива Дон Дон. Према подацима из финансијског извештаја (АПР), ово предузеће је 2023. завршило са укупним приходима од око 15,5 милијарди. Укупан нето добитак у 2024. износио је 1,5 милијарди динара, а 2023. 1, 6 милијарди динара.
Доминирају већи пекарски ланци
Друго место са нешто скромнијим резултатима држи привредно друштво Тргоцентар (Скроз добра пекара) која има скоро 100 малопродајних објеката широм Србије. У протеклој години остварила је укупне приходе од скоро девет милијарди динара, а 2023. око 8,1 милијарду.
Нето добитак у 2024. био је 1,3 милијарде, а 2023. око 1,1 милијарду.
Пекарско млинска индустрија АС Браћа Станковић која је основана 2002. године, броји више од 700 запослених. Прошле године пословала је боље него 2023. У 2024. приходи су им износили 6,7 милијарди динара, а 2023. око 6,3 милијарди. Остварени нето добитак у 2024. био је око 256 милиона динара, а 2023. око 432 милиона динара.
Према јавно доступним подацима Пекарско предузеће Сретен Гудурић из Ужица које производи хлеб, пецива, коре, буреке, али има и део залеђеног пекарског програма чиме снабдевају вртиће, болнице, дечије установе златиборског округа, у 2024. остварило је укупне приходе од 2,6 милијарди динара.
Приближно толико су им износили и приходи у 2023. Нето добитак на крају прошле године био је 41,1 милион динара, а 2023. – 32,6 милиона.
Оно што је највећи изазов за пекарску индустрију, како кажу представници и већих ланаца и мањих пекара, осим већих трошкова пословања због цене енергената и репроматеријала, је недостатак радне снаге.
Посебан проблем у овом послу је чињеница да је рад организован у три смене, укључујући и ноћни рад. То додатно отежава селекцију кандидата и њихову каснију адаптацију, кажу у једној од већих пекара која је у самом врху ове листе, а која има 1.700 радника.
Жале се да им највише радника фали у производњи, односно пекара, помоћних радника, који би радили на паковању, али и за поједине позиције у логистици и дистрибуцији.
Да би их подстакли и задржали садашње раднике, морали су да понуде неке погодности које нису имали раније, као на пример, приватно здравствено осигурање, више обука и едукације…
На оглас им се, како кажу, у просеку месечно пријави од 350 до 400 кандидата, али у великом броју случајева проблем је што ти кандидати нису довољно квалификовани. Или нису спремни на специфичне услове рада које ова индустрија захтева, кажу нам у једној од фирми.
Посебан проблем виде и у навикама нових генерација које се тешко уклапају у систем који подразумева рад у пекари.
И једна мања, али позната пекара у Земуну, која има свега 28 радника, има сличне проблеме. Принуђена је да понуди исте плате и услове, као и оне веће.
Бурек мајстора плаћају 300.000 динара, а имају их двојицу. Такође, продавац сада има плату 110.000 динара.
Највећи проблем је што смо дали максималне плате не бисмо ли имали квалитетан кадар, али је и те веће плате појела инфлација. А ми нисмо у ситуацији да додатно повећавамо. Најмање нам се исплати производња хлеба, јер тај квалитет не можемо адекватно да наплатимо, искрени су.
Пекару плата од 160.000 динара
Пекару за хлеб (позиција „Артисан пекар“) обе пекаре и већи ланац и мања пекара плаћају 160.000 динара месечно. Пекар у производњи заради од 95.000 до 135.000 динара.
Хигијеничар ради за плату од око 90.000, помоћни радници зарађују од 86.000 до 107.000 динара. Плата мајстора за одржавање објеката и опреме креће се од 86.000 до 140.000.
На неким од огласа може се видети да се за радницу у пекари на Видиковцу која би радила на пријему, одлагању пекарских производа у коморе, припреми за печење, обради призвода, одржавању хигијене простора нуди плата од 110.000 до 120.000 динара. Ради се у две смене уз један слободан дан недељно. Нешто мања плата је понуђена за позицију продавца од 75.000 до 100.000.
Према подацима са сајта Poslovi.infostud.com, просечне плате у пекарској индустрији у последња три месеца кретале су се од око 96.000 до 117.000 динара, пише Форбс.
Толико износе плате пекара, док се код специфичних позиција као што су пица мајстор или бурек мајстор плате разликују у зависности од региона и величине производње. У већим пекарама и ланцима који раде ноћне смене или индустријску производњу, зараде могу достићи и 150.000 до 200.000 динара. Тако је у Београду. Ипак, у мањим објектима, посебно ван већих градова, ниже су од просека.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Пријавила мужа због губитка пратилаца на инстаграму
Једна индијка је пријавила мужа полицији због губитка пратилаца на инстаграму …Индијска полиција недавно је известила о необичном случају младе жене по имену Ниша, …
која је поднела пријаву против свог мужа, тврдећи да ју је на његово инсистирање да мање времена проводи на друштвеним мрежама коштало губитка пратилаца.
Овај бизаран брачни спор започео је када је муж, познат само као Виђендра, предложио својој жени да мање користи друштвене мреже и више се посвети кућним пословима.
Тридесетогодишња Ниша је касније рекла полицији да су она и Виђендра до тада живели у релативној хармонији у свом дому у Ноиди, у индијској држави Утар Прадеш али да су његови захтеви уништили њено присуство на друштвеним мрежама.
Ниша је сваког дана објављивала бар два реелс-а на Инстаграму, али због мужевљевих захтева то више није могла, а када је изгубила два пратиоца у једном дану, одлучила је да одустане.
Напустила је заједнички дом, вратила се родитељима у друго село и поднела пријаву против мужа.
Полицијска станица за жене у округу Хапур потврдила је да је примила Нишину пријаву, наводећи да је она за пад свог присуства на друштвеним мрежама окривила мужа, јер ју је приморавао да мање користи мобилни телефон.
„Изгубила сам пратиоце јер ме муж стално терао да перем судове и чистим нашу кућу. Нисам имала времена да снимам реелс-е,“ изјавила је наводно Ниша полицији.
Када је чуо шта је његова жена урадила, Виђендра је узвратио својом пријавом, тврдећи да је Ниша стално била заузета Инстаграмом и да је занемаривала кућне обавезе.
Након што су саслушали обе стране, полиција је организовала разговор са Нишом и Виђендром о важности брачне хармоније и породичног живота
Саветовање је, како се наводи, дало одличне резултате – млади пар се помирио и сада покушавају да поправе свој однос.
Нажалост, због узнемирења које је изазвала Нишина пријава, Виђендра је изгубио посао и сада тражи нови начин да заради за живот.
Извор: Занимљивостидана.цом
