У четвртак, 23. новембра 2023. године, у саборном храму у Крагујевцу служена је Света Архијерејска литургија поводом обележавања великог јубилеја, тридесет година од хиротоније Епископа шумадијског Господина Јована.
Светим литургијским сабрањем началствовао је Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење Епископа: банатског Г. Никанора, врањског Г. Пахомија, браничевског Г. Игнатија, тимочког Г. Илариона, нишког Г. Арсенија, будимљанско-никшићког Г. Методија, хвостанског Г. Алексеја и присуство Епископа сремског Г. Василија.
Епископу је такође саслуживао и велики број монаштва, свештенства и ђакона из других Епархија.
Свечана прослава овог великог јубилеја настављена је уз трпезу љубави којој су присуствовали представници градске управе на челу са градоначелником, председници општина на територији шумадијске Епархије, професори Богословије „Свети Јован Златоусти“, чланови Савета Епархије шумадијске као и велики број пријатеља, свештенства и монаштва.
Како није могуће у једном чланку иоле потпуније сагледати на које је све начине Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован током тродеценијског период, као архијереј Српске Цркве, употребљавао харизму од Бога дату у саборном деловању, уз сагласност читавог Тела, свештеника и народа, одлучили смо се да истакнемо саме неке од најважнијиј момената. Потпунији увид може се остварити у књизи “Три деценије архијерејског подучавања, исповедања вере и сведочења Епископа шумадијског Јована Младеновића 1993 – 2023” која је овим поводом управо изашала из штампе.
Колико је за нашу Цркву и манастир Студеницу било добро и важно што је за Епископа тетовског 25. јула 1993 хиротонисан игуман студенички Јован Младеновић записао је блажене успомене професор прота Радован Биговић:
„Нови Епископ наше Цркве добро је познат свима. О студеничким игуманима и монасима, иначе, ништа нема сакривено. Они су стално под будним оком целе Цркве и народа. О Јовану, прво као искушенику, потом јеромонаху, протосинђелу, архимандриту и игуману студеничком са одушевљењем и љубављу већ три деценије говоре деца, млади и стари, образовани и необразовани… Само Бог зна колики је број оних који су у сусрету са њим духовно прогледали, заволели Православље, манастир Студеницу и учинили своје биће пријемчивијим за Божанске силе и енергије. Бог га је обдарио анђелским гласом да литургише и богослужи, суптилном интелигенцијом, проповедничко-мисионарским даром, смислом да управља и организује, благом нарави, присношћу и дечијим осмехом – даром да допре до сваког људског срца…
Без манастира Студенице он не би био то што јесте и какав јесте, али би без њега, исто тако, савремена историја ‘мајке свих српских цркава’, Студенице, можда била другачија. Заједно са осталом братијом, он је цело своје биће у њу уградио.
Његовим избором за епископа, манастир Студеница је, како рече у пригодној беседи епсикоп Стефан, ‘изгубили мудрог и способног игумана, а Српска Црква добила значајног архијереја’. Традиција ни овога пута није изневерена. Одувак је манастир Студеница стварао оно најбоље и то после дава целој Цркви и народу…
По уобичајеном манастирском обичају литургијско славље се наставило заједничком трпезом за све. Та атмосфера се протегла на цео дан.
Фото Епархија Шумадијска
