ПОЧЕТКОМ јануара 2026. године сви пензионери у Србији требало би да добију пензиони чек увећан за 12 одсто, што значи да ће просечна пензија бити већа за око 6.000 динара месечно.
На годишњем нивоу то представља око 72.000 динара више у односу на садашња примања.
Ипак, висина повећања разликује се у зависности од категорије пензионера и постојећег износа пензије.
У пракси, повећање ће износити од 2.624 динара за најниже пензије, па све до 30.627 динара за највише.
Најмање повећање за пољопривредне пензионере
Традиционално, пољопривредни пензионери добијају најмање повећање. Њихова просечна пензија у јуну износила је 21.786 динара, па ће повећање од 12% донети додатних 2.624 динара, тако да ће од јануара примати 24.400 динара.
Колико ће добити пензионери са најнижим и највишим пензијама?
Пензионери из категорије запослених, са најнижом пензијом од 27.711 динара, добиће повећање од 3.325 динара, па ће нова пензија износити 31.037 динара.
Са друге стране, они са највишим пензијама, које сада износе 255.231 динар, добиће чак 30.628 динара више. Њихов јануарски чек биће 285.859 динара.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЗАШТО слепи миш (шишмиш) ВИСИ НАГЛАВАЧКЕ?
Ово понашање није само занимљива чињеница, већ резултат еволуцијских прилагодби које омогућују преживљавање у специфичним условима
Главни разлог зашто слепи мишеви висе наглавачке лежи у структури њихових удова.
Ноге слепих мишева су прилагођене тако да њихове канџе аутоматски хватају површину под утицајем тежине тела. Када се мишићи опусте, канџе се затварају, што омогућује да висе без икаквог активног напора.
Ово је супротно од већине животиња, гдје би држање захтевало сталну мишићну активност.
Према истраживањима, кости ногу слепих мишева нису отпорне на компресију, па је вешање наглавачке предност која минимизиује стрес на костур. Да би се ослободили, слепи мишеви морају активно отворити канџе користећи друге мишиће, што им омогућује брзи прелазак у лет.
Осим тога, колена слепих мишева окренута су уназад, што додатно олакшава ову позицију. Ова анатомска особина осигурава да не троше енергију на одржавање положаја, што је кључно за њих који проводе већи део времена у хибернацији или спавању.
Једна од кључних предности вешања наглавачке је олакшано полетање.
За разлику од птица, које имају шупље кости и могу се одгурнути од тла, слепи мишеви имају већу тежину у односу на величину и не могу лако полетети с равне површине.
Вешајући се нагоре, они једноставно падну, отворе крила и започну лет без потребе за генерисањем почетног узгона. Ово је посебно корисно у хитним ситуацијама, попут бега од предатора.
Такође, ова навика пружа заштиту. Слепи мишеви висе на високим местима, попут стропова пећина грана дрвећа или крова зграда, где су мање доступни грабежљивцима попут сова или змија. Ова позиција им омогућује брзо откривање опасности и брзи бег.
Упркос чињеници да висе наглавачке, слепи мишеви не пате од проблема с циркулацијом крви, попут главобоље или вртоглавице, које би људи доживели у сличној позицији.
Разлог томе је њихова мала величина и мањи волумен крви, што смањује утицај гравитације на крвоток. Осим тога, њихова крвна жила имају посебне вентиле који спречавају накупљање крви у глави.
Ово понашање је такође повезано с њиховим ноћним начином живота. Док спавају дању, вешање наглавачке омогућује им да се сакрију у тамним, тешко доступним местима, чиме се смањује ризик од откривања.
Еволуцијски гледано, ова навика развила се јер су слепи мишеви једини сисавци способни за прави лет. Њихове предње удове претворене су у крила, а задње су специјализоване за хватање, а не за ходање или стајање на тлу.
Већина врста слепих мишева, попут оних из рода Мyотис или Десмодус, показује ово понашање, иако постоје изузеци попут неких воћних слепих мишева који се одмарају у различитим положајима.
Занимљиво је да слепи мишеви могу висити наглавачке месецима, посебно током хибернације, без икаквих штетних последица. Ова прилагодба доприноси њиховој улози у екосистему где контролишу популације инсеката и помажу у опрашивању биљака.
Вешање наглавачке код слепих мишева представља савршен пример еволуцијске прилагодбе које комбинује анатомију, физиологију и понашање за оптимално преживљавање.
Ова навика не само да штеди енергију и олакшава лет, већ и пружа сигурност у окружењу пуном изазова. Разумијевање овог феномена наглашава важност очувања слепих мишева, који играју кључну улогу у природном балансу.
