Потпредседница Владе и министарка привреда Адријана Месаровић доделима је данас решења за пласман меда и других пчелињих производа у 2025. години.
Министарка је подсетила да је пре неколико месеци посетила породицу Милошевић, која се бави производњом меда и других пчелињих производа, те да ј након тога, од стране председника Александра Вучића, покренута иницијатива да подрже све произвођаче меда и да се отварају према другим тржиштима.
-Некоме је интересантна Кина, некоме је интересантан регион. Оно што је важно, јесте да смо у свим тим сегментима ми као држава и Влада РС, на челу са нашим председником државе, ту да им помогнемо у даљем пласману производа. Конкурс и средства која смо дали, представља 50 одсто укупне инвестиције бесповратних средстава, која никада нису у обавези да врате држави, а максимално до три милиона динара. Уверена сам да ће сви искористити на прави начин, да ће уложити на недостајећу опрему, која ће им подићи конкурентност и капацитет производње- истакла је Месаровић.
Она је даље додала да је кинеско тржиште веома заинтересовано за српски мед, да је више контигената извезено и да је држава преговарала и са авио компанијама.
– Велико интересовање је било у Републици Српској, и у Скопљу на Бизнис форуму. То је један од прехрамбених производа који доминантно по квалитету представља и нашу земљу. Данас је додела решења о бесповратним средствима до три милиона динара. Ту се помоћ државе не завршава, ми даље пружамо подршку даље у пласману на друга тржишта- рекла је.
Министарка је најавила да ће се у наредне две недеље Дани добављача у Београду, који су договорени са северномакедонским трговинским ланцима.
– Позивам и привреднике и предузетнике да се јаве на актуелне конкурсе Министарства привреде. Подсетићу да смо пре десетак дана расписали јавни позив за стартапове, за младе, али и први пут расписали јавни позив за све извознике дајући им средства за набавку опреме. Потражња у региону свакако потврђује квалитет српског меда. Последњи конгинент који смо извезли у Кину био је 800 килограма меда. Треба да радимо на проширењу капацитета- поручила је Месаровић.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАУКА ОТКРИЛА СВЕТ У УНУТРАШЊОСТИ ЗЕМЉЕ!
Научници су дошли до открића да језгро има свој сопствени пејзаж, с планинама, долинама, одронима, можда чак и “унутрашњим вулканима” који мењају његов облик
У последње време, проучавања сеизмичких таласа који пролазе кроз слојеве Земље откривају да је граница језгра далеко драматичнија него што се раније мислило.
Кад се у школи учи о Земљином језгру, приказује се као савршено мирна сфера. Глатка, правилна, савршено округла као лоптица за стони тенис. Смештена је дубоко испод више слојева Земљине унутрашњости. Али права слика далеко је сложенија.
Гвоздено језгро наше планете ствара снажно магнетско поље које се шири ван Земљине површине све до свемира. Тамо се судара са Сунчевим ветровима, стварајући оно што називамо магнетосфера. И управо та “пројекција” језгра показује да оно није нимало статично, пише “ББЦ сајенс фокус”.
У последње време, проучавања сеизмичких таласа који пролазе кроз слојеве Земље откривају да је граница језгра далеко драматичнија него што се раније мислило. Испоставља се да језгро има свој сопствени пејзаж, с планинама, долинама, одронима, можда чак и “унутрашњим вулканима” који мењају његов облик.
Откриће да је језгро Земље заправо бурно, променљиво и динамично, покренуло је ново питање међу научницима: да ли је оно одувек било овако?
Планине веће од Монт Евереста, скривене испод нас
Сеизмичка испитивања су открила огромне структуре које избијају из језгра ка доњем омотачу, а које су више чак и од Монт Евереста. Неке достижу висину од 1.000 километара, што је више од 100 пута висине највишег планинског врха на Земљи. Ове унутрашње планине надмашују чак и Олимп Монс на Марсу, који са својих 22 километра важи за највиши вулкан у Сунчевом систему.
Откриће да је језгро Земље заправо бурно, променљиво и динамично, покренуло је ново питање међу научницима: да ли је оно одувек било овако?
Два гигантска “планинска” масива испод површине
Испод површине Земље постоје две изузетно велике формације, једна испод Африке, а друга испод Пацифика. Оба су смештена око 2.000 километара дубоко, што је пет пута даље од удаљености астронаута на Међународној свемирској станици. Масив испод Пацифика широк је око 3.000 километара, готово као Месец. Заједно, ова два масива чине чак 6 одсто укупне запремине Земље, за поређење, сви океани света заједно чине само 0,12 одсто.
Научници су дуго мислили да су ЛЛВП привремени, али сада се сумња да постоје већ милионима, можда чак и милијардама година.
Ова подземна “брда” названа су Тузо и Џејсон, по геолозима Тузу Вилсону и В. Џејсону Моргану. Иако их називамо планинама, технички се ради о провинијама ниске брзине (ЛЛВП), регионима који успоравају пролазак сеизмичких таласа, што је и био начин на који су откривени.
Геолошка гробља испод површине
Око ЛЛВП се налазе тзв. гробља тектонских плоча, области где потонуле плоче завршавају своје кретање. Процес у коме једна плоча тоне испод друге назива се субдукција, и често доводи до земљотреса.
Једна хипотеза тврди да су ови џиновски масиви заправо остаци древне планете која се сударила са Земљом у њеним раним данима. Остатак те планете је, како неки верују, формирао Месец.
Недавна истраживања показала су да ЛЛВП садрже много крупније минералне честице у поређењу са “гробљима” око њих, што значи да су и много старије. Док се мања зрна лакше формирају и мењају, велика зрна указују на дуг век трајања, можда и пола милијарде година.
Ово мења и наше разумевање омотача, за који се веровало да је у сталном кретању, без стабилних структура које трају толико дуго.
Могу ли потонуле плоче стварати планине у језгру?
Једна хипотеза тврди да су ови џиновски масиви заправо остаци древне планете која се сударила са Земљом у њеним раним данима. Остатак те планете је, како неки верују, формирао Месец.
Међутим, истраживање из марта 2025. године указује да Тузо и Џејсон имају различит састав, што указује да су можда настали као последица новијих процеса субдукције, нарочито потонућа океанске коре.
У новембру 2024. научници су помоћу нове сеизмолошке технологије открили „крхотине“ које личе на потонуле плоче на местима где никада није забележена тектонска активност, попут области испод западног Пацифика. Једна хипотеза тврди да су то остаци древног материјала богатог минералима, који датира из времена настанка Земље.
