Српска православна црква и њени верници 14. јануара славе Светог Василија Великог, али и Мали Божић. Свети Василије Велики, познат као Василије из Цезареје, је био утицајни теолог и епископ Цезареје (Кесарије) у Кападокији (Мала Азија). Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству.
Василије Велики, његов брат Григорије Ниски и пријатељ Григорије Богослов се називају кападокијским црквеним оцима. Њихова мајка се слави као Света Емилија. Судећи према историјским списима и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379. године, у 50. години. Живео је у време цара Константина који је озваничио слободу исповедања хришћанске вере.
Обичаји и веровања
У народу је остало веровање да се на дан Светог Василија Великог не треба свађати ни са ким, у супротном ће вас пратити малер целе године. Како се тада празнује и Мали Божић, 14. јануара поново се у неким местима уноси бадњак и опет долази положајник.
У многим крајевима спаљују се остаци бадњака, понегде меси посебан обредни хлеб, василица, у спомен Светом Василију Великом.
Како се у црквеној служби Свети Василије Велики назива и „пчелом цркве Христове“, која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике, ваља узети кашику меда. У појединим крајевима постоји веровања да ће година бити родна ако на тај дан пада снег или буде облачно.
