За овај празник везују се бројни обичаји, од којих су неки да се на тај дан не ваља чешљати, али да је добро умити се на реци или потоку.
Народ, такође, верује да се на Благовести завршава зима и често има обичај да каже: „Ако на Благовести киша оквасили волу рог, биће добар род.“
А на ноћ уочи Благовести отворите сва чула, јер по народној легенди ноћ уочи Благовести светле скривена, закопана блага у земљи, а може да их види само онај који је видовит.
Наши стари су веровали да жена која не може да има децу, на Благовести треба да оде до иконе Богородице и помоли се.
Овај обичај налаже да се на Благовести обавезно почисте кућу, двориште, обори, штале и да се обавезно све ђубре спали. Негде је био обичај да девојке уочи овога дана накупе суве гранчице и дрва, и од њих направе велика ватру, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и старо и младо, и мушко и женско. У Војводини и источној Србији овај обичај задржао се до XX века где се називао букара.
Наложена ватра се прескакала ради здравља људи и стоке, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије. Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: “Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!” Веровало се да на овај дан медведи излазе из својих брлога, и да штука разбија лед репом. Овога дана ни птице не вију гнезда.
Курир
