Српска православна црква и верници 27. септембра славе јесењи Крстовдан, дан када је пронађен Часни крст на којем је разапет Исус Христ. У православном календару он је означен црвеним словом.
На овај велики празник треба да се пости.
По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све „ићи наопако“.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, када је отишла у Палестину да посети света места. Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
На вест да је Часни крст пронађен окупило се мноштво народа, па га је патријарх Макарије подигао на једно узвишење.
Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.
За Крстовдана се строго пости, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Обичаји везани за босиљак задржали су се и до данас, а један од најважнијих се односи на Крстовдан.
„Босиљак прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита Босиљка у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука струк Босиљка на гроб посади“, писао је Јосиф Панчић у својој „Ботаници“ у XИX веку.
Није мали број места у којима се одржавају и вашари.
Јесењи Крстовдан пада увек 27. септембра и тога дана се, према древним обичајима, бере и посвећује босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима током године.
Зимски Крстовдан, слави се уочи Богојављања, 18. јануара.
