Називали су их „безсребреницима“ јер нису наплаћивали своје услуге, верујући да ће Бог наградити њихову доброту.
Српска православна црква и њени верници,14. новембра славе празник Светих Врача познат и као празник Светих Козме и Дамјана.
Свети Козма и Дамјан били су хришћански лекари и браћа који су живели у 3. веку. Познати су по својој великој милосрдности јер су лечили људе и животиње бесплатно, вођени љубављу према Богу и ближњима.
Зато су их назвали „безсребреницима“ јер нису наплаћивали своје услуге, верујући да ће Бог наградити њихову доброту.
Кажу да се ваља изговорити ова молитва и помолити за здравље породице и помоћ у оздрављењу болесних. У неким крајевима Србије задржао се обичај да се не раде тешки физички послови, а верује се да треба избегавати одлазак код лекара осим у хитним случајевима.
Молитва светим Врачима
„Благодат исцељења примивши, здравље дајете онима који су болесни, чудотворци Козмо и Дамјане, лекари преславни,вашом посетом победисте демонске подвале, свет исцељујући чудесима“.
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЈЕДАН ГЕН ЈЕ ПРЕСУДИО НЕАНДЕРТАЛЦИМА
Фатална генетска не-компатибилност између неандерталаца и савремених људи можда је убрзала нестанак наших древних рођака, показују нови резултати.
Истраживачи су открили да различите верзије једног гена повезаног са функцијом црвених крвних зрнаца могу довести до тога да хибридне жене – потомци неандерталаца и људи – спонтано изгубе трудноћу.
Када су се неандерталци и рани модерни људи сусрели у Евроазији пре око 45.000 година, „разменили су гене – али су можда истовремено пренели и скривене ризике по плодност, који су утицали на судбину оба рода“, написали су Патрик Епенбергер, суруководилац Групе за еволуциону патофизиологију и истраживање мумија при Институту за еволуциону медицину у Цириху, и његове колеге у студији објављеној 29. септембра на платформи bioRxiv.
Истраживачи су се усредсредили на ген PIEZO1, који утиче на црвена крвна зрнца и постоји и код савремених људи (Homo sapiens) и код неандерталаца. Открили су да се верзије тог гена код ова два рода разликују. Неандерталска варијанта, слична оној која постоји код других великих мајмуна, омогућавала је хемоглобину у црвеним крвним зрнцима да се јаче везује за молекуле кисеоника, док је нова варијанта код Homo sapiens омогућавала да се кисеоник ефикасније предаје околним ткивима. Истраживачи претпостављају да су неандерталци задржали првобитну варијанту јер им је помагала да преживе екстремну хладноћу и периоде глади.
Међутим, када крв мајке садржи превише кисеоника везаног за хемоглобин, мање кисеоника пролази кроз постељицу до плода. То може изазвати хипоксију (недостатак кисеоника), успорен раст фетуса или побачај. Пошто се варијанте PIEZO1 гена наслеђују на одређен начин, некомпатибилност би се јављала само када би хибридна неандерталско-људска мајка имала партнера савременог човека или другог хибрида са људском варијантом гена.
„Многи њихови потомци не би преживели“, наводе истраживачи. То би, заузврат, значило да би неандерталке преносиле мање свог митохондријалног ДНК, која се наслеђује искључиво преко јајне ћелије, од мајке на дете. Током више генерација укрштања неандерталаца и људи, овај процес би могао озбиљно да наруши плодност хибридних популација.
„Некомпатибилност PIEZO1 гена можда је убрзала нестанак неандерталаца постепеним урушавањем њихове репродуктивне способности сваки пут када су се две групе укрштале,“ пишу аутори.
Ејприл Науел, палеолитска археолошкиња са Универзитета Викторија, која није учествовала у истраживању, изјавила је за Live Science да студија додаје важан део мозаика у разумевању нестанка неандерталаца – могућу неусклађеност између мајке и плода у преносу ки-сеоника током трудноће.
„Веома је занимљиво што је један генетски алел који је некада можда помагао неандерталцима да преживе, на крају постао њихова пропаст када су почели да се укрштају с модерним људима,“ рекла је Науел.
