Српска православна црква и верници 4. децембра обележавају Ваведење Пресвете Богородице, велики хришћански празник. Према предању, она је била прва заветована девица у историји хришћанства, уведена у храм у Јерусалиму још као трогодишње дете. Овај празник, познат и као Света Пречиста или Женска Богородица, слави се као женски празник, а ево које обичаје везујемо за овај дан.
По црквеном календару за децембар 2023. године 4. децембра слави се као женски празник, и то посебно од стране породиља и жена које се надају заштити и благослову за потомство.
Традиционално, избегавају се важни послови, а верује се да ће поштовање овог дана донети срећу и благостање.
Верници пажљиво посматрају временске прилике, тражећи знакове о томе каква година може да их очекује. Ова веровања преносе се с колена на колено, чинећи Ваведење значајним културним и верским наслеђем. Посебна пажња се зато и посвећује временским условима, с уверењем да они одражавају карактер наредне године. Сунчан дан означава лепу и сунчану годину, док киша или јак ветар указују на плодну или неродну годину, респективно.
Ово не би требало да радите
Овај дан такође носи веровање да се не би требало користити оштри предмети попут ножева, маказа или сечива како би се зверима „затвориле чељусти“ током предстојеће зиме.
На Ваведење, верници се окупљају у црквама широм земље, учећи о значају девичанства Пресвете Богородице и заветовању које је дала још у детињству. Овај празник посебно додирује породиље и жене које се моле за Божју заштиту и благослов у родитељству.
Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом. Такође, верује се да се на Ваведење не смеју конзумирати јела која се секу ножем, како би се избегло доношење несреће.
У закључку, Ваведење Пресвете Богородице представља време посвећено духовности, породичним вредностима и веровањима која се преносе кроз генерације, доприносећи богатству културне баштине српског народа.