Страсна седмица је последња, седма недеља часног поста, која претходи Васкрсу. Ову недељу од Великог понедељка до Велике суботе православни верници проводе у строгом посту, молитви и покајању.
У црквама се на богослужењима подсећа на последње земаљске дана Господа Исуса Христа – његову издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол. Свакога дана Страсне седмице у храмовима су посебна богослужења, а круна свих њих је Литургија на Васкрс.
Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у Страсној или Великој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста, пише Лиса.
На Велики понедељак, црква подсећа на старозаветног Јосифа кога су браћа продала за 20 сребреника, али се он спасао и касније владао Египтом.
Прва 3 дана ове седмице – понедељак, уторак и среда, посвећени су догађајима из живота Спаситеља Исуса Христа, тачније најважнијим проповедима, пре него што је ступио на страдање због исплате наших грехова.
Последња 3 дана посвећена су следећим догађајима: четвртак – Јудиној издаји, петак – осуди, распећу на крст и смрти и субота – погребу, Христовом силаску у ад ради ослобађања душа раније умрлих праведника и првој најавви васкрсења.
Велики понедељак Страсне или Страдалне седмице, посвећен је последњим догађајима из земаљског живота Господа Исуса Христа, који је предсказан у животу страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова.
Попут Јосифа, кога су браћа из зависти бацила у јаму, а затим га продала да би он касније владао Египтом и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, разапет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.
Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве, која је слика јеврејске синагоге, која је Спаситеља предала на смрт.
Три песме ο целомудреном Јосифу, праобразу Господа Исуса Христа, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале песме свети Андреј Критски, свети Јован Дамаскин и Косма Мајумски.
