Православни верници у понедељак, шестог октобра, славе Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља.
На тај дан прославља се милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и Бога молили да им подари једно дете.
Према предању, када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занемео. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име детета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.
Као млад Јован је отишао у пустињу где се хранио корењем и дивљим медом. У проповедима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.
Он је крштавао људе у реци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим „иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем“.
Верује се да би на тај дан сви родитељи који нису крстили децу требало то да учине или бар да одреде датум када ће обавити крштење. А они који немају порода треба да се помоле и не губе наду.
Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен у Антиохију.
Али, успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренесена у Цариград, одакле је и нестала у време Турака.
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
ЗАШТО се клекне на колено када се неко запроси?
Зашто младићи клекну на колено када крену да запросе своју девојку односно зашто се клекне на колено када се неко запроси одговор вам дајемо у наредном тексту…Ако ускоро очекујете понуду за брак и ваш партнер…
почне да клекне на једно колено, требало би да проверите да ли му је ципела одвезана. Ако није, припремите се за одређено питање са да или не.
Поред тога што је згодно упозорење, клечање да бисте запросили вероватно има корене у некој вековној историјској пракси – или у комбинацији неколико њих.
Витезови су клечали на колену пред својим дамама као знак поштовања, лојалности и понизности. Клечање је био начин да се искаже част и поштовање према вољеној особи, стављајући је на пиједестал и признајући њену важност. Овај витешки чин је временом постао романтичан симбол преданости.
људи су се клањали (из латинског за „савијање колена“) да би показали поштовање или поштовање хиљадама година. Можда је настао у Персијском царству, када је исправан поздрав зависио од друштвеног ранга.
„У случају када је један мало инфериоран у односу на други, пољубац се даје у образ“, приметио је грчки историчар Херодот у Персији око 430. године пре нове ере. „Тамо где је разлика у рангу велика, инфериорни се клања на земљи.”
Овај систем поздрава, познат као проскинеза, усвојио је Александар Велики када је преузео царство век касније, а неки историчари верују да је клечање на коленима била део тога. Многи Александрови постојец́и грчки и македонски поданици нису одобравали нови ритуал, мислец́и да такви гестови треба да буду резервисани за богове, тако да нису сви пристали.
Али идеја о клечању коленима као знаку поштовања би се у будуц́ности показала популарном и у религиозној и у секуларној сфери. Католици, на пример, падају на једно колено када се суоче са табернакулом у коме се налази Еухаристија (облате благословљене да буду Исусово тело).
А европски ратници витезови после битке често су клечали на колену пред својим командантом, који их је прозивао мачем. У ствари, од грађана које је краљица Елизабета ИИ прогласила витезом и даље се обично очекује да клече када их прогласе.
Према Бустлеу, могуц́е је да је савијање колена односно клечање на колену прво попримило романтични значај током витешког врхунца. У 11. веку, витезови су почели да стварају блиске везе са дворским дамама обичај који је касније крштен као „дворска љубав“.
Пошто је жена често вец́ била удата, природа везе није често била сексуална, али је увек била озбиљна обавеза. Витезови су се обавезали да ц́е служити и поштовати своје љубавнике са истим жаром који се односио на њихове господаре и краљеве.
Гуиневерина романса са сер Ланселотом је добар пример удворничке љубави, као и прича о Тристану и Изолди (иако су оба случаја укључивала прељубу). Не постоји експлицитна веза између тог средњовековног тренда и данашње традиције понуде.
Али на многим уметничким делима који приказују дворску љубав приказан је мушкарац који клечи пред женом – сцена која одражава многе модерне веридничке фотографије (без свих оклопа).
Клечање на колену приликом просидбе није само обичај, већ чин са дубоким историјским, културним и емоционалним значењем. Од витезова средњег века до модерних романтичних гестова, овај чин остаје симбол поштовања, понизности и љубави.
Иако се обичаји мењају, клечање и даље заузима посебно место у срцима многих парова као израз најдубљих осећања и жеље за заједничком будућношћу.
Укратко, савијање колена дуго је одавало преданост и понизност, које бисте можда желели да отелотворите када тражите од некога да проведе вечност са вама. Али постављање питања приликом просидбе на две ноге не крши ниједан уписани кодекс понашања за предлоге тако да је све на вама.
извор: Занимљивостидана.цом
