среда, децембар 4, 2024
Početna » У Србији свака четврта особа гојазна

У Србији свака четврта особа гојазна

У Србији је свака четврта особа гојазна, међу којима је све више младих, па и деце предшколског узраста. Уколико држава не буде предузела свеобухватну стратегију за борбу против те епидемије савременог доба, предвиђа се да ћемо до 2035. године бити нација гојазних, а самим тим и нација са великим бројем хронично оболелих.

„Живимо да бисмо јели, или једемо да бисмо живели“ – дилема је само хедонистима вишег ранга, али нема човека који не воли да ужива у примамљивим кулинарским специјалитетима. Али, ако храна постане наш „господар“, лако можемо да постанемо део забрињавајуће статистике, према којој 50 одсто грађана у Србији води битку са килограмима.

„У Србији је свака четврта особа гојазна, а ми смо у црвеној зони ризика за велики пораст преваленце гојазности деце предшколског узраста“, рекла је ендокринолог Едита Стокић.


Гојазне особе се ретко јављају код лекара, јер сматрају да своје килограме „лако носе“, или прибегавају рекламним триковима који пропагирају инстант решења која ће им, наводно, истопити масне наслаге за само две недеље. Када се то ипак не деси, наредна адреса су им лекари, који подсећају на то да гојазност није само естетски проблем.

„Гојазност је болест и ми морамо и када је без компликација, морамо је лечити и спречити да коморбидитети настану. Компликације гојазности су многобројне, има их 220 плус, има их толико пуно, најпознатија међу њима је Тип 2 Дијабетеса“, додала је Едита Стокић.

Када неко дужи временски период има индекс телесне масе преко 40, има све предиспозиције да оболи од можданог удара, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и малу вероватноћу да доживи старост.

„Један од најзабрињавајућих података из Здравственог годишњака Института Батут који се објављује сваке године да је у прошлој години у Србији од кардиоваскуларних болести умрло 52 хиљаде људи, то је цео један град који нестане сваке године због болести која је превентабилна“, рекла је проф. др Катарина Лалић, ендокринолог.

Повишен холестерол у крви, који је главни фактор ризика за развој атеросклерозе, не даје никакве симптоме, те већина пацијената сазна да има поремећај метаболизма липида, тек у коронарним јединицама, и зато је подизање свести грађана о значају превентивних прегледа, минимум једном годишње, један од главних задатака здравствених професионалаца, али и надлежног Министарства – закључак је симпозијума који је одржан у просторијама огранка Српског лекарског друштва у Новом Саду.


You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept