Са друге стране, бележи се пораст броја развода, па је тако 2022. године било 9.813 развода, односно за 1.562 више него 2011. године када је разведен 8.251 брак.
Према подацима, просечна старост при закључењу брака за младожење износила је 34,1 годину, а за невесте 31,1, а највећу просечну старост приликом склапања брака имају парови у београдском региону док у Шумадији и западној Србији имају најмању.
Према броју склопљених бракова у односу на број становника најбоље се „рангирао“ београдски регион, Шумадија и Западна Србија са 5,1 одсто, док је најнижа стопа забележена у јужној и источној Србији са 4,5 одсто.
Овакви подаци не изненађују, будући да су алтернативне форме партнерства у односу на брак опште прихваћене, каже Милица Весковић Анђелковић, доцент на одељењу за социологију на Филозофском факултету у Београду.
Највећи број разведених бракова трајао је до четири године, док је сваки пети брак трајао од пет до девет година.
“Трећи на лествици разведених бракова су бракови који су трајали 25 или више година.
Сваки други разведени брак је са децом, 52,5 одсто, а највише њих, негде око 27 одсто, је у брачној зајединици имало једно дете.
Када посматрамо стопе развода бракова по регионима, најнижу стопу бележе Шумадија и Западна Србија, са нешто више од један одсто, док их је највише у Војводини са скоро два одсто.
Свега 13 одсто грађана одлучује се да после првог брака поново ступи у брачну заједницу и на овај корак се пре одлучују мушкарци.
Према подацима из 2022. године 277.140 особа живи у ванбрачним заједницама, а 76.238 се одлучило за потомство у ванбрачној заједници.
У Србији стопа закључених бракова на 1.000 становника износи око 4,8 одсто, док је стопа разведених бракова на 1.000 становника 1,4 одсто.
