Српска православна црква и верници већ су ушли у шесту недељу Часног поста, због чега се и ова слава увек прославља са посном трпезом.
Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.
На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе. Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.
Према предању, Лазар је, као кипарски архиепископ, живео још 30 година по васкрсењу, проповедајући хришћанство. Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону цркве, почиње службама бдења у навечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.
Тај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба. Врбица је увек суботом, дан уочи празника Цвети, који је недељу дана пред Васкрс.
