У СУБОТУ СЛАВИМО ВРБИЦУ Ево шта ваља на Лазареву суботу унети у кућу , празнику се највише радују деца

Link kopiran u privremenu memoriju!

Лазарева субота, позната и као Врбица, обележава се осам дана пред Ускрс. Сазнајте значење празника, обичаје са врбом, звончићима, Лазарицама и ватром.

Лазарева субота, у народу позната и као Врбица, један је од празника који заузима посебно место у православној традицији. Обележава се увек осам дана пред Ускрс, уочи празника Цвети, а везује се и за успомену на чудо васкрсења Лазара, које је, према Јеванђељу, учинио Исус Христос.

Овај дан славио је и блаженопочивши Патријарх Павле као своју крсну славу, а у народу је остао упамћен као празник радости, нарочито међу децом.

У православљу се Врбица доживљава као празник дечје радости. Према јеванђелском предању, Христос је, полазећи у Јерусалим, рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско.“

Због тога се управо на овај дан у храмовима окупља велики број најмлађих, који свечано обучени долазе на богослужење, носећи звончиће око врата и гранчице врбе у рукама. Тај призор постао је један од најпрепознатљивијих симбола празника.

Лазарева субота обележава успомену на дан када је Исус Христос васкрсао Лазара из гроба. У хришћанском учењу тај догађај има посебно значење, јер представља победу живота над смрћу и најаву васкрсења свих верника.

Према предању, Лазар је после васкрсења живео још 30 година као кипарски архиепископ, проповедајући хришћанство.

Врба, која се на овај празник уноси у православне храмове, има дубоку симболику. Њене гране подсећају на палмине гранчице којима је народ поздравио Христа приликом уласка у Јерусалим. После освећења, верници их носе кућама и стављају поред иконе и кандила.

За Лазареву суботу везују се бројни обичаји широм Србије. У многим крајевима верује се да у кућу тог дана треба унети врбу и коприву, јер оне симболично доносе здравље, напредак и заштиту дому.

Деци се око врата стављају мала звонца на тробојци, као знак радости и победе живота над смрћу. Осим врбе и звончића, важан део празника је и свеже цвеће, које се бере на Врбицу и оставља преко ноћи у води. Верује се да се укућани на Цвети том водом умивају за здравље и благостање.

У појединим крајевима задржао се и обичај одласка на реку рано ујутру. Тада се из воде узима каменчић, ставља на ногу и шутира што даље, уз речи које призивају заштиту од змија и сваког зла.

Посебно место у народној традицији имају Лазарице- поворке неудатих девојака, свечано обучених и украшених, које су некада на овај празник обилазиле куће и песмом домаћинима желеле срећу, напредак и плодну годину.

Обичај је налагао да Лазар и једна од Лазарица пред сваком кућом изведу посебан плес, док су остале учеснице певале. Домаћини су их даривали јајима и посним колачима, а веровало се да њихов долазак доноси благостање у дом.

У неким крајевима Србије вече уочи Лазареве суботе обележава се паљењем ватри на раскрсницама или у двориштима. Ватре се праве од сувих стабљика кукуруза и грања, а њихова светлост симболично подсећа на радост Лазаревог васкрсења и најављује светлост Христовог васкрсења.

Око тих ватри народ се окупљао, разговарао и дочекивао празник заједно, а младићи су често прескакали пламен као знак храбрости и симболичног очишћења од греха. Овај обичај, осим симболике, имао је и важну друштвену улогу — да људе после зиме поново окупи и повеже у заједништву.

Лазарева субота и Врбица и данас остају међу најлепшим празницима у православном календару. То је дан у којем се спајају вера, породична топлина, дечја радост и богата народна традиција, а обичаји који га прате сведоче о дубокој повезаности црквеног и народног живота у Србији.