Није битно да ли сте рођени у Бечу или тренутно живите и радите у Ротердаму, ако сте држављани Србије, а припадате категорији мушкараца који ће бити војни обвезници, позив за обавезно служење војног рока биће вам – уручен! Одређени изузеци за дијаспору којом се може избећи обавезно служење војске у Србији, ипак, постоје.
Обавезни војни рок, који је суспендован 2011. године, како је најављено, од следећег септембра се враћа у Србију, а прва генерација регрута, рођени 2006. године, најпре ће бити ти младићи који ове године постају пунолетни, а следеће ће бити 19-годишњаци и у годинама у којима се раније и најчешће одлазило у касарну, како у време ЈНА, тако и док је обавезни војни рок постојао у Војсци Југославије, односно, Војсци Србије.
Позиви за служење, које ће трајати 75 дана, од којих је 60 дана обука, а преостали дани вежба, стизаће свим пунолетним мушкарцима од 18 до 27 или чак 30 година, али горња граница старости будућих регрута знаће се када државни парламент усвоји за то потребан Закон.
Позиви за војску очекују и мушкарце у дијаспори
Војни рок под законском обавезом, дакле, предвиђен је за све пунолетне мушкарце у Србији, али се поставља питање и шта је са онима који живе ван граница Србије, односно, са том популацијом у дијаспори?
Са правне стране, одговор на ово питање је врло јасан – сваки држављанин Републике Србије ако припада старосној категорији мушкараца који ће бити обухваћени том законском обавезом, добиће позив за одслужење војног рока без обзира да ли тренутно живи, на пример, у Крушевцу или Штутгарту у Немачкој.
– Сваки држављанин Републике Србије тих одређених година постаје војни обвезник, што ће рећи та законска обавеза важи за све наше држављане, без обзира где тренутно живе. Ако имамо у виду како је то раније било, односно, како су се позивали наши држављани чије је пребивалиште било у иностранству, претпостављам да ће и сада ти наши држављани позиве добијати преко дипломатско-конзуларних представништава и по закону они морају да се одазову позиву за војску као и било који други држављанин Србије – објашњава за “Блиц” Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности.
За кога та законска обавеза не важи?
Изузеци од овог правила, међутим, постоје.
– Обавеза одазивања не важи за оне који имају и држављанство земаља у којима нема обавезног војног рока и онда они могу да се позову на држављанство те државе и имаће право да војску не служе ни у Србији. Али, ако имају држављанство државе у којој постоји обавезни војни рок, онда имају могућност избора – или да одслуже војни рок у тој држави или у Србији. Свеједно, одслужен војни рок у било којој држави, сматра се одслуженим војним роком и код нас – прецизира Драгишић.
Наш саговорник напомиње да је тешко рећи о којем броју потенцијалних војних обвезника из дијаспоре је реч, а што се тиче регрута који су у Србији, он се нада да стручњаци из генералштаба Војске Србије „имају сасвим јасне цифре на колико људи могу да рачунају да ће проћи будућу законску обавезу војне обуке“.
Драгишић додаје и да у нашој земљи има доста младића који имају и држављанство Хрватске у којој је такође уведена законска обавеза служења војске, али и да очекује да већина њих онда као земљу у којој ће морати да одслуже војни рок изабрати Србију.
Уз патриотизам важан и ауторитет државе
Сем осећаја патриотизма који би требао да буде један од основних мотива за служење војске, како за младиће који живе овде, тако и за оне у дијаспори, како је већ указао војни аналитичар Александар Радић, приликом позивања на одслужење војног рока од пресудног значаја је ауторитет државе.
– Када је реч о законској обавези ту жеље нема, одлуку спроводите с речи на дело. Али, то управо и јесте питање свих питања – да ли држава Србија има довољно снажан ауторитет да принуди младића да оде на одслужење војног рока. Јер, причамо о обавези која се с муком успоставила и када је уведено служење војног рока, још у време индустријске револуције. А када је 1. јануара 2011. године у Србији обустављено обавезно служење војног рока укинут је један механизам којег ће сад бити тешко поновити – причао је Радић за „Блиц“.
Приговор савести остаје кључни проблем
Наши саговорници остају при ставу да ће приговор савести, као уставно право сваког грађанина Србије, остати кључни проблем за реализацију обавезног војног рока, с обзиром на то да је у последњој генерацији која је пре скоро 14 година имала обавезу служења војске, позивање на приговор савести било заступљено у огромном проценту.
С друге стране, међутим, начелник генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић је недавно рекао да се приговор савести као уставна категорија „не може игнорисати“, али и да постоје механизми који оне који се позову на приговор савести ипак могу „одвести“ у касарну.
– У војсци постоје занимања и специјалности у којима се не захтева и за која не морате да се обучавате да држите пушку. Али и ти регрути биће на обуци. Они који не би били обучавани за пуцање били би у војном року у трајању од 155 дана. Нема разлике између верских и националних елемената у војсци, па тако можете да будете и ватрогасац у војсци – поручио је Мојсиловић.
Подсетимо, обавезни војни рок, између осталих, имају и државе као што су Грчка, Норвешка, Швајцарска, Данска, Русија, Турска…
Блиц.рс
