Народни музеј у Смедеревској Паланци седми пут заредом је отворио Дечији ликовни салон, а овогодишња тема изложбе била је „Археолог и ја“, у оквиру обележавања Године археологије у Србији.
Циљ овог пројекта био је да се ученици упознају са археолошким наслеђем са локалитета Селевац и Медведњак, као и са употребом керамике као археолошког материјала. Током радионица, ученици су имали прилику да керамичке фрагменте преобликују у нове уметничке радове, развијајући креативност и интересовање за културно наслеђе.
Радионице су водили Бојан Маринковић, кустос-педагог Народног музеја, заједно са археолозима Милицом Стојановић и Ненадом Шошићем, као и наставницима ликовне културе и учитељима који су усмеравали ученике у изради мозаика.
Ученици ОШ „Херој Иван Мукер“ учествовали су у овом пројекту под менторством наставница ликовне културе Радмиле Михајловић и Сање Јоковић, као и учитеља Слађане Новаковић, Матилде Петрић и Драгутина Ђорђевића.
Свечано отварање изложбе одржано је 9. новембра у Народном музеју. Програм су обогатили ученици школе, који су, под вођством наставнице српског језика Данијеле Илић Петковић, извели текст аутора Бојана Маринковића. Посебне похвале заслужили су Нина Будимир, Филип Матковић, Александар Милић и Исидора Марковић, који су кроз глуму и нарацију оживели дух прошлости и повезали га са садашњошћу.
Сви учесници радионица награђени су симболичним медаљама — деловима керамике са археолошких налазишта.
Догађај је био леп, инспиративан и едукативан, а нова сарадња музеја и школе потврдила је важност повезивања културе и образовања.
ЗАНИМЉИВОСТИ: НАШ МОЗАК НАС УВЕК ИЗНЕНАДИ!
Ако сте веровали да се врхунац интелектуалне моћи негде завршава после студентских дана, наука има сасвим другачију поруку.
Идеја да мозак ради најбоље док смо млади, а да после 30. године све креће низбрдо, звучи уверљиво само док се не погледају нова истраживања.
Научници из Аустралије спровели су анализу више од хиљаду учесника и дошли до изненађујућег закључка: најбољи период за рад мозга није двадесете ни тридесете, већ интервал између 55. и 60. године живота.
Учесници ове старосне групе показали су супериорност у стратешком мишљењу, моралној зрелости, аналитичким способностима и отпорности на когнитивне заблуде. Другим речима, када је реч о стварној интелигенцији која нам помаже да се снађемо у сложеним животним и моралним ситуацијама, мозак управо тада ради најефикасније.
Зашто мозак сазрева баш тада
Истина је да се са годинама смањује брзина реакције, као и способност брзог памћења и рачунања. Али то је само део слике. Са годинама расте нешто много важније: кристализовани интелект, односно база знања, искуства и логичких модела који се граде целог живота.
Такав интелект не само да надокнађује пад брзине, већ даје предност у реалним изазовима. Када треба донети важно пословно решење, водити тим, изабрати прави приступ компликованој ситуацији или сагледати последице, искуство постаје најјачи алат.
Психолози ово стање називају „интелект зрелости“: способност да се нови проблеми решавају на основу дубоког, вишедеценијског резервоара искуства који олакшава доношење одлука.
Како старост утиче на личност и доношење одлука
Оно што додатно изненађује јесте да паралелно са растом зрелијих менталних функција следе и важни помаци у личности. Истраживање показује да поузданост и одговорност досежу врхунац око 65. године, док емоционална стабилност расте све до 75.
Људи у тим годинама постају толерантнији, сабранији и сигурнији у своје ставове. То значи да се одлуке доносе мирније, мудрије и са мање емотивних осцилација.
Још једна фасцинантна ставка: морално расуђивање, односно способност да се поступа по принципима и вредностима, наставља да јача чак и после 70. године. Научници ово описују као улазак у „касну зрелост“, фазу у којој човек не размишља само ефикасно, већ и етично.
Зреле године нису крај, већ почетак
Многи људи после 45. године пролазе кроз унутрашњи преокрет. Делује као да су млађи бржи, модернији и боље прилагођени свету који се мења из дана у дан. Али наука поручује супротно: управо тада мозак улази у фазу најјаснијег, најзрелијег функционисања.
Не чуди што се у корпоративном свету стратешке позиције често поверавају особама старијим од 50 година. Они доносе одлуке које спајају разум, искуство и отпорност на притисак, што је комбинација коју млади ретко могу да имају.
Још једна добра вест: зрело размишљање омогућава да се боље сагледају узроци и последице. Одлуке се не доносе вођене тренутном емоцијом, већ промишљено, смирено и у складу са ширим контекстом.
Најбоље време тек долази
Ако имате нешто више од четрдесет година, одлична вест је да ваш мозак управо улази у период максималне ефикасности. Ако сте млађи, немојте журити: ваш интелектуални врхунац тек долази и биће једнако важан као енергија младости, само са другачијим предностима: тачношћу, стабилношћу и зрелошћу.
Зато наука јасно поручује: године нису препрека, већ ресурс. Кључ је у томе да научимо како да га користимо, пише Жена.Блиц
