„Ово је одличан показатељ да млади препознају овакав начин школовања као одличну шансу за стицање практичних знања и вештина у реалном радном окружењу, као и прилику да искористе све бенефите дуалног образовања. Овакав одзив ученика је охрабрујућа вест и за све компаније које послују у Србији, а посебно за оне који су исказали потребу за школовањем ученика за неко од занимања које се нашло на листи дефицитарних занимања која ће бити субвенционисана од стране Републике Србије“, изјавила је руководилац Центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике ПКС Мирјана Ковачевић.
Она је подсетила да ће ученици, који су се на упису определили за неки од 28 образовних профила са листе, добити додатну финансијску подршку, уз накнаду за учење кроз рад на коју има право сваки ученик у дуалном образовању.
Како је додала, према резултатима првог уписног круга, од укупног броја ђака који су одабрали дуални модел образовања, више од 55 одсто ученика је одлучило да се школује за неко од дефицитарних занимања.
Она је прецизирала да ће скоро 3.300 ученика имати прилику да се од нове школске године школује по дуалном моделу образовања у бројним компанијама широм Србије, међу којима је и 150 оних који ће од септембра по први пут учествовати у дуалном образовању.
„У односу на укупан број одобрених места за упис по дуалном моделу образовања, сада већ традиционално, највећи проценат, више од 35 одсто, будућих првака се определио за образовне профиле из области машинства и обраде метала, а међу профилима који су највише уписани се истичу бравар-заваривач, механичар моторних возила, техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина, као и оператер машинске обраде резањем“, објаснила је Ковачевић.
Она је додала да је висок проценат уписаних ученика, али и очигледан додатни пораст интерсовања ученика у односу на претходне године, приметан и у области трговине, угоститељства и туризма.
Према њеним речима, скоро петина ученика је од укупног броја понуђених места за реализацију по дуалном моделу образовања изабрало неки од профила из овог подручја рада међу којима су најтраженији кувар, конобар, посластичар, туристички техничар, али и трговац.
Да је и интересовање привреде за школовање угоститељског кадра велико, како је указала, показује и податак да је око 70 компанија у више од 25 градова и општина у Србији за наредну школску годину тражило више од 560 ученика профила из области туризма и угоститељства, а велики одзив ученика само потврђује да је туризам и даље једна од најважнијих привредних грана у Србији.
Ковачевић је навела да су неке од дестинација где је ова грана привреде на цени, како код ученика тако и код привредника, туристички центри попут Златибора, Врњачке Бање, Аранђеловца, односно Буковичке бање, Суботице, односно Палића, Расинског подручја, као и око подручја Власинског језера на југоистоку Србије.
Додала је да је интересовање ученика велико и за занимања у области електротехнике, око 17 процената, где се издвајају образовни профили техничара мехатронике, електричара, монтера телекомуникационих мрежа, али и електромонтера мрежа и постројења. Сматра да је то одлична вест за послодавце у Србији с обзиром да је у овој грани привреде такође приметан недостатак квалификованог стручног кадра.
Ковачевић је указала да је, у поређењу са претходним годинама уписа, приметно да ученици ове године показују повећану заинтересованост за упис профила из области пољопривреде.
Навела је и да се око 10 процената ученика определио за стицање практичних знања и вештина за занимања попут месара и пекара, која су се нашла на листи дефицитарних у Србији, као и четворогодишњи образовни профил – прехрамбено-биотехнолошки техничар.
Ковачевић је истакла да су Подунавски, Нишавски, Топлички и Западнобачки округ међу онима у којима су се ученици у већој мери опредељивали за неки од профила из области пољопривреде, док је приметно да су профили попут пекара и месара доста тражени на територији Града Београда.
Подаци ПКС показују да је скоро 16.000 ученика из 186 средњих стручних школа до сада било укључено у модел дуалног образовања и имало прилику да се сусретне са реалним радним окружењем у некој од 950 компанија.
„Резултати после уписа ученика у средње школе и ове године нам показују да су нове генерације још сигурније у намери да искористе све предности школовања по дуалном моделу. Досадашња пракса у реализацији показује да је дуално образовање модел којим се може стати на пут проблему недостатка квалификованог стручног кадра, те се у будућности очекује да се максимално искористе капацитети које овакав начин школовања нуди ученицима, али и послодавцима у Србији“, закључила је Ковачевић
