Развој вештачке интелигенције довео је до раста дипфејк превара, а заменик начелника Управе за технику у Министарству унутрашњих послова Никола Чучиловић истиче да су притужбе грађана по овом питању све чешће, нарочито у области инвестиционих превара.
Дипфејк преваре, које се односе на креирање лажног садржаја путем машинског учења, најчешће се јављају у облику лажних вести, осветничке порнографије и финансијских превара.
Чучиловић каже за Тањуг да су у нашој земљи најчешће инвестиционе превара у којима се злоупотребљава лик јавних личности, а које својим ауторитетом позивају на инвестирање у неку, најчешће, непостојећу платформу.
– Нажалост, све чешће се суочавамо са притужбама грађана на дипфејк преваре, односно на инвестиционе преваре у којима је злоупотребљена технологија. Има доста превара и полиција предузима све превентивне и реактивне мере на решавање ових случаја – рекао је Чучиловић.
На питање како грађани могу да препознају дипфејк фотографије и снимке, Чучиловић наглашава да преваре још нису довољно софистициране, те да их је могуће препознати и само на основу мимике учиниоца и неприродног акцента.
А, казне?
Говорећи о улози законодавства по питању дипфејк превара, заменик начелника Управе за технику у Министарству унутрашњих послова Никола Чучиловић каже да оно има кључну улогу.– Ако говоримо о кривичном закону, он не препознаје дипфејк превару као посебно кривично дело, већ се ради о једном новом облику кривичног дела преваре, за које је запрећена казна у укупном распону од шест месеци до десет година у зависности од облика преваре – истакао је Чучиловић.
– Треба обратити пажњу на те детаље. Постоје и неки алати доступни на интернету који могу да провере да ли се ради о дипфејк материјалу или се ради о аутентичном садржају – рекао је Чучиловић.
Када је реч о сигурности података у дигиталном окружењу, Чучиловић грађанима саветује да обрате пажњу на информације које деле на друштвеним мрежама и коме их чини доступним.
– Треба да воде рачуна кога имају за пријатеље на тим друштвеним мрежама, али и ко може да види њихове објаве – поручио је Чучиловић.
Када се ради о примени вештачке интелигенције у Србији, Чучиловић наводи да је приметан тренд њеног повећаног коришћења, посебно у области информационих технологија и маркетинга.
– Тренд повећаног коришћења присутан је и у неким другим областима у којима постоји потреба за аутоматизацију одређених пословних процеса или анализу великих количина података – казао је саговорник Тањуга.
Вештачка интелигенција је, тврди, убрзала и олакшала одређене пословне процесе на домаћем тржишту.
– Очекујем да ће технологија наставити да се развија великом брзином и да ће заменити одређене пословне процесе, односно заменити људе у извођењу одређених операција – истакао је Чучиловић, који сматра да домаће компаније успевају да испрате трендове на светском тржишту.
