Početna » „УЧИ ШKОЛУ ДА НЕ БИ МОРАО ДА РАДИШ“ НЕ ВАЖИ ВИШЕ: Сад су занатска знања боље плаћена од академских

„УЧИ ШKОЛУ ДА НЕ БИ МОРАО ДА РАДИШ“ НЕ ВАЖИ ВИШЕ: Сад су занатска знања боље плаћена од академских

Међу најобразованијима, наставници и професори у школама имају најмање приходе

Млади људи не желе да иду у занатске школе. По оној народној изреци – учи школу да не мораш да радиш. Међутим, сада су неки занати боље плаћени него академска звања, кажу у Унији послодаваца. Према статистичким подацима, и даље највише зарађују програмери и контролори лета, али живот често демантује статистику.


„Занат је злата вредан“ – по свему судећи, писац је био у праву. Иако је ИТ сектор већ дуго на листи најплаћенијих послова, занатлије им се све више примичу. Чак многи који се баве занатима често зараде и више од стручњака за компјутером.

„Млади људи не желе да иду у занатске школе. Отприлике по оној народној – учи школу да не би морао да радиш. Међутим, сада испада да су нека занатска знања неупоредиво боље плаћена него академска“, каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

Ипак, статистика показује да програмери и контролори лета у просеку зарађују више од 2.000 евра месечно. На појединим пословима у ИТ сектору просечна плата достиже чак и 500.000 динара.

Скоро десет пута мању просечну зараду има медицинско особље – око 70.000 динара, док лекари зарађују најмање око 100.000 динара.

Међу најобразованијима, наставници и професори у школама имају најмање приходе – месечно зарађују у просеку од 56.000 до 100.000 динара.

Плата вариоца и до 4.000 евра

Са занатима се зарађује значајно више, али је правило – што више радиш више зарадиш. Најбоље иде фризерима, водоинсталатерима, вариоцима и аутомеханичарима. На неким огласима се нуди почетна плата која је чак иста или већа од лекарске или професорске.

„Високе зараде нам говоре да се на тржишту рада заиста води борба за преостали квалификовани и квалитетан кадар. То можемо да закључимо у свим ситуацијама где послодавци издвајају високе суме за наше услове како би привукли све и задржали их у својим компанијама“, истиче Милош Турински из Инфостуда.

Плата вариоца на неким огласима била је и до 4.000 евра, али то су углавном сезонски послови, од три до шест месеци. Зарада јесте велика, али често није загарантован посао током целе године.

Послодавцима не остаје ништа друго него да понуде веће зараде

Приватници, с друге стране, сами себи уплаћују доприносе, порез плаћају паушално, а већина је пријављена на минималац.

Ни фриленсери, односно они који обављају онлајн послове за стране компаније нису заинтересовани да плаћају порез. Процењује се да их има више од 70.000, а да је до августа тек око 2.000 њих поднело пореску пријаву. Слично је и са инфлуенсерима, онима који издају стан на дан, али и са мајсторима.

„Ако нам треба керамичар, ми се нећемо обраћати предузећу које се бави грађевинарством него приватном керамичару и тада су њему велике шансе да избегне обавезе према држави. То се односи на већину тих занимања“, објашњава Атанацковић.

Због дефицита радника у многим областима, послодавцима не остаје ништа друго него да понуде веће зараде за потенцијалне раднике, било да је реч о приватном или државном сектору. Готово да не постоји други начин да се кадрови на нашем тржишту привуку, осим великих плата.

Они који траже нови, а поготово први посао, увек ће гледати већу зараду него друге услове рада. У супротном, многи ће окушати срећу у иностранству, али не да се обогате, већ да зараде и живе.



Еспресо

You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept