Српска православна црква и верници сутра славе дан сећања на Светог мученика Калиника, хришћанског светитеља родом је из Киликије који се одрекао свих овоземаљских блага и, у доба почетака хришћанства, пошао да проповеда ову религију.
У Анкири (данашњој Анкари) Свети Калиник је ухваћен од некога многобожачког кнеза Сакердона. Кнез му је припретио мукама, ако се не поклони идолима, а предање каже да је светитељ на то одговорио: „Мени је свака мука за Бога мога тако добро дошла као гладноме хлеб“.
Калиник је након тога страшно мучен, али се кнезу управо ова суровост обила у главу. Наиме, гледајући светитељеве муке и мир са којим их подноси многи житељи Анкаре су и сами поверовали у Исуса и моћ једног Бога.
Зато се кнез није усудио да га убије већ је наредио да се Калинику обују гвоздени опанци са ексерима унутра и да се отера у Гангру (данашњи Џанкири). Прича се да су војници на путу ожеднели, а воде није било, па се Калиник помолио Богу, и извео воду из једног камена.
Кад су стигли у Гангру мучитељи су Светог Калиника бацили у зажарену пећ. Прича каже да се светитељ се помолио Богу говорећи: „Благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем”. Потом је сам ушао у ватру.
У хришћанској традицији помиње се да су, када се ватра угасила, нашли Светог Калинку мртвог, али је његово тело било цело и од огња неповређено. Пострадао је због вере у Исуса Христа око 250. године.
Данас се верује да је Свети Калиник заштитник свих оних који неправедно пате због својих уверења и да благосиља свакога ко је спреман да до краја страда због својих исправних начела.
Хришћани верују да свако ко се овај дан нађе у проблему или каквој невољи, треба да оде до цркве, запали свећу и помоли се Светом Калнику овим речима:
„Мученик Твој Господе, Калиник, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше“.
