Почетак поста, а самим тим и његово трајање увек зависи од датума Васкрса, па најкраће може трајати једну, а најдуже шест седмица.
Петровски пост назива се још и апостолски, почиње првог понедељка после Духовске недеље и траје до празника Светих апостола Петра и Павла.
У току овог поста понедјељак, среда и петак се посте на води, уторак и четвртак на уљу, а субота и недеља на риби.
Као и за време трајања сваког поста не једу се месо, бели мрс и јаја. Дан уочи Петровдана се такође строго пости.
Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље. Ове године Петровдан пада на петак.
Сврха поста, како кажу правила вере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела.
Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима. Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који такође траје више недеља и завршава се празником Христовог Рођења.
Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само 15 дана, од 1. односно 14. августа до 28. односно 15. августа.
Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане „на води“, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино.
