Летње рачунање времена 2023. године почиње у недељу 26. марта.
Тада ћемо у ноћи између суботе и недеље казаљке померити за један сат унапред илити са 2 на 3 сата. Те ноћи ћемо спавати сат времена мање, али ће дан бити дужи.
Померање сата у Србији дешава се иначе два пута годишње. Последњег викенда у марту прелазимо на летње рачунање времена док последњег викенда у октобру почиње зимско рачунање времена.
У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983. године и то пре свега ради очекиване економске користи, бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије…
Сагласност о предлогу Европске комисије да се укине сезонско померање сата још није постигнута. Предлог је 2019. године подржао Европски парламент, али чланице га још нису усвојиле.
У више наврата полемисало се и о томе на који начин померање сата утиче на наш организам, а Слободан Бубњевић из Института за физику и уредник портала „Наука кроз приче“ једном приликом је истакао да су одређени проблеми код дела популације неизбежни.
– Kад просто погледате природу организми имају начин да прате свој дневни сат. Kад им померите тај сат настану извесни проблеми. Показало се заправо да тог викенда када се помера време долази до повећаног стреса и више се позива хитна помоћ. Известан број експерата је указивао на то да ако добар део године живите у мраку, посебно млађа популација којој треба Д витамин, имате већи притисак на организам током целе године него што сте изложени стресу тај један викенд када вам је тешко да устанете или мало дуже спавате. То је класично питање процене ризика, шта је већи проблем, да имате ту врсту стреса или не. Неке ствари доминантно зависе од делатности којом се неко бави. Људи који се баве пољопривредом, а везани су за сточарство, осећају последице јер се животиње теже адаптирају на ту промену у том викенду, то им мења неке ритмове у економији. Они су више заговарали да дође до ових промена. С друге стране у савременом начину живота људи су подсећали на следећу чињеницу – да ако немамо указно време лети, губићемо сат времена светлости, а не трошимо енергију на хлађење зато што је ујутро температура врло висока. У том смислу указно време доводи до извесних уштеда – рекао је Бубњевић.
